Verovatno ste dosta puta čuli izraz ruska maskirovka. Šta, u stvari, to znači? Odgovor verovatno nije jednostavan, ali kada se govori o sovjetskoj tj. ruskoj vojnoj doktrini obmane ona obuhvata širok spektar mera koje se preduzimaju na bojnom polju i van njega da bi neprijatelj došao u zabludu. Ovo obuhvata manevre, mamce, ali i korišćenje dezinformacija.Rusima je doprinela da steknu prednost nad neprijateljem mnogo puta, od kojih su najpoznatiji primeri bitka za Staljingrad, bitka kod Kurska, ali i Kubanska vojna kriza i Praško proleće.
Ne može se reći da je obmana isključivo ruska vojna taktika, tokom istorije njom su se služili brojni narodi i generali. Ali kada je Rusija u pitanju ona je tokom vekova prerasla u doktrinu – maskirovku, otelotvorenu u školi početkom 20. veka.Maskirovku je nastavila da razvija i praktikuje i Crvena armija, a u pravilniku iz 1929. godine je stajalo da „efekat iznenađenja ima zapanjujuće dejstvo na neprijatelja, zbog čega se sve operacije moraju izvoditi brzo i u što većoj tajnosti”.
Drugim rečima, ovo je značilo da prilikom ratovanja treba iskoristiti teren, maglu, noć, ali i kamuflažu i brze manevre da bi neprijatelj došao u zabludu o prisustvu i rasporedu snaga, ciljeva, borbene gotovosti i planova, a samim tim bi se stekla i prednost nad njim. Do kraja Drugog svetskog rata ova doktrina je toliko evoluirala da je podrazumevala i aktivnu kontrolu neprijatelja.Bitka kod Jaši-Kišnjeva u Drugom svetskom ratu, se navodi kao jedan od najuspešnjih primera maskirovke. Tada je Crvena armija uspela da obmane naciste da treba da se kreću u suprtonom smeru pomoću lažnih tenkova. Ovo je rezultiralo time da su sovjetski vojnici bili u stanju da zauzmu bitne tačke na frontu, odakle su mogli da izvedu brz prodor u istočnu Evropu. S druge strane, Hitlerove trupe su pretrpele ogroman poraz.
Ovo nije jedini primer u Drugom svetsom ratu, a maskirovke su izvođene i posle njega. Npr. tokom 1962. godine, kada su obaveštajne službe i vojska sprovele niz mera da sakriju svoje namere po pitanju operacije Anadir – koja je rezultirala Kubanskom raketnom krizom. Treba istaći da je svemu ovome prethodilo američko razmeštanje raketa srednjeg dometa u Italiju i Tursku.Vojnici koji su učestvovali u njoj, oktobra 1962. godine, obavešteni su da idu na istok Sovjetskog Saveza i data im je zimska odeća. Međutim, umesto u hladne krajeve stigli su na Kubu, a da Amerika toga u prvom trenu nije bila ni svesna.Potom je usledilo poricanje, čak je ambasador Rusije lično američkom predsedniku DŽ. Kenediju predao poruku premijera Nikite Hruščova, koja garantuje da nikakav projektil neće biti poslat sa Kube na SAD. Krajnji rezultat bio je deblokada Kube od strane SAD, a SSSR se povukao. Mnogi stručnjaci danas smatraju da je ovo bio događaj koji svet umalo nije uvukao u Treći svetski rat.
(Nacionalna geografija)
