Научници започињу пројекат вредан 3,5 милиона фунти да би утврдили да ли се матичне ћелије мозга могу користити за напајање уређаја вештачке интелигенције (AI). Пројектом Neu-ChiP, који воде истраживачи са Универзитета Астон, процениће се да ли ћелије могу да се искористе да напуне рачунаре способношћу за учење, истовремено драматично смањујући употребу енергије. Трогодишња студија започеће покушајем узгајања матичних ћелија људског мозга на микрочипу, који ће затим бити научен да решава проблеме из података. Тренутни електронски приступи машинском учењу имају ограничења која захтевају све већу рачунарску снагу и велике захтеве за енергијом.
Недавни тренд ка неуроморфном рачунарству, чији је циљ да електронски опонаша неуралну активност човека, спутавају инхерентна ограничења конвенционалне електронике. Супротно томе, људске мождане ћелије без напора комбинују ове функције и имају изузетно ниске захтеве за енергијом, што захтева само малу количину храњивог раствора за рад. Истраживачки тим ће наслагати мреже матичних ћелија које подсећају на људски кортекс, на микрочипове, а затим ће стимулисати ћелије испаљујући на њих светлосне зраке промењивих образаца. 3D рачунарско моделирање омогућиће да посматрају све промене на до којих евентуално дође на ћелијама и виде колико су прилагодљиве. Ово имитира људски мозак, који се може брзо прилагодити новим информацијама.
Професор Универзитета Астон, Дејвид Сад, рекао је: „Наш циљ је да искористимо ненадмашну рачунарску снагу људског мозга да бисмо драматично повећали способност рачунара да нам помогну у решавању сложених проблема. Верујемо да овај пројекат има потенцијал да пробије тренутна ограничења процесорске снаге и потрошње енергије да би донео промену парадигме у технологији машинског учења.” У септембру су истраживачи Универзитета у Шефилду осмислили прототипове 3D штампаних имплантата који повезују мозак директно с рачунаром.
(Извор PC press)
