Mars nije oduvek bio pusta prašnjava planeta kakav je danas. U stvari, bio je toliko vlažan da se na njemu pre oko tri milijarde godina podigao megacunami. Prema novom istraživanju, uzrok je bio džinovski asteroid, poput onog koji je pogodio Zemlju pre 66 miliona godina i zbrisao dinosaure. Istraživači predvođeni Aleksisom Rodrigezom iz Instituta za planetarne nauke u Arizoni kažu da su locirali ogroman udarni krater, za koji smatraju da je najverovatnije poreklo džinovskog talasa.
Nazvali su ga Pol, a nalazi se u području na kojem se vide tragovi katastrofalne popplavne erozije, koja je identifikovana još sedamdesetih godina prošlog veka na ivici onoga za šta se veruje da je bio drevni okean.Kada je Nasina sonda „viking 1” sonda sletela na Mars 1976. godine blizu plavnih kanala po imenu Maja Valjes, pronašao je teren za koji Rodrigez i kolege smatraju da je rezultat cunami talasa.Svoju hipotezu postavili su pre nekoliko godina, a verovali su da su se odigrala dva odvojena cunamija – pre 3,4 i 3 milijarde godina. Simulacije su pokazale da je drugi potekao iz kratera Lomonosov.
Međutim, odakle je prvi potekao nisu mogli da otkriju. Sve do sada.Pronašli su udarni krater Pol, lociran oko 900 kilometara severoistočno od mesta sletanja „vikinga 1”. Krater je prečnika 110 kilometara i leži 120 metara ispod onoga što naučnici veruju da bi bio nivo tadašnjeg mora u regionu Zlatne ravnice.Simulacije su pokazale dve mogućnosti. Prva da je asteroid obima devet kilometara udario i naišao na snažan otpor tla, rezultirajući eksplozijom od 13 miliona megatona TNT-a.Drugi scenario je da je asteroid obima tri kilometra koji je naišao na slab otpor tla (voda je upila veći deo energije) oslobađajući 0,5 miliona megatona energije.
