Око 500 натросечно интелигентних појединаца из 38 земаља света окупиће се, од 31. јула до 5. августа, у хотелу „Метропол Палас” на овогодишњем скупу чланова „Менсе” из целе Европе (EMAG), а поводом првог тестирања пре 30 година у организацији „Галаксије”.
Да не буде забуне, то су житељи ретке земље високоинтелигентних појединаца која се распростире на свим континентима, с количником (IQ) 148 (или више) по Кателевој скали или 130 по Векслеровој скали, сабраних под окриљем надалеко чувеног међународног удружења „Менса”. Назив потиче од латинске именице mensa – сто.
Основали су га 1946. у Емглеској аустралијски адвокат Роланд Берил и енглески научник др Ланселот Верс циљем да развија људску интелигенцију на добробит целог човечанства. У међувремену је Менса је прерасла у међународну организацију са 50 националних огранака широм света, са око 100.000 чланова (у преко 100 земаља), од којих је најпретежнији део насељен у САД (50.000) и Британији (25.000).
У наше крајеве стигла је тално пре три деценије, захваљујући часопису „Галаксија” који је организовао прво тестирање у једној, како се тада звало, земљи „иза гвоздене завесе”. У Београд се тада сјатило више од хиљаду знатижљеника оз целве ондашње Југославије, углавном средњошколаца и високошколаца, многи у пратњи једног од родитеља. Десет година доцније у Новом Саду је обновљена „Менса Југославије”, након истоимене и првоутемељене 1989. у Загребу, да би 2008. преименована у „Менсу Србије” која данас има око хиљаду чланова.
Истовремено на истом месту одржаће се друга таредом међународна стручно-научна конференција „Даровитост, образовање и развој”, с бројним учесницима из Србије и иностранства. Преходна је уприличена лане у Новом Саду. Очекује се мноштво занимљивих предавања и искустава у раду с даровотима, а посебно у њиховом препознавању у најранијем узрасту чему је „Менса” тежила од својих првих дана.
Замисао да се „Менса” позове у једну социјалистичку земљу читаоцима „Галаксије” је 1987. саопштио тадашњи високошколац Свен Хауптфелд из Загреба, потоњи први председник „Менса Југославије”, кога овом приликом поздрављамо. Цео вишемесечни подухват усмеравао је мр Александар Петровић, заменик главном уредника, данас редовни професор Универзитета у Београду.
Znate li kakvi su bili prvi rezultati testiranja i zasto je testiranje ponavljano posle nekog vremena? Iz kog razloga MENSA Srbije koristi jedne iste knjizice sa zadacima ocigledno jako dugo kada se svuda u svetu te knjizice cesto menjaju, odnosno pitanja u njima (mislim da su mi u USA rekli 2 ili 4 puta godisnje) kako ne bi bilo zloupotrebe? Objasnjenje da nema para za stampanje nema nikakvog smisla, jer se testiranje placa, a drugo, zadrzavanje istih pitanja dugo vremena rusi postavku validnog testiranja.