Коприва садржи гвожђе, калијум, калцијум, магнезијум, силицијум, бакар, цинк, фосфор, манган, а и витамине Ц, А, Б2, Б5 и К, биљне хормоне, стероле, танинску, мрављу, галусову и кремену киселину.
Александра Божовић
Коприва је широко распрострањена коровска биљка која успева широм планете. Расте свуда – на планини, у равници, на плодној земљи, на њивама, ливадама, у шумама, поред река и потока и на запуштеним површинама. Може да нарасте више од једног метра, а цвета од јуна до септембра.
Ова јестива и лековита биљка садржи гвожђе, калијум, калцијум, магнезијум, силицијум, бакар, цинк, фосфор, манган, а и витамине Ц, А, Б2, Б5 и К, биљне хормоне, стероле, танинску, мрављу, галусову и кремену киселину.
Коприва је једна од ретких биљака која смањује дејство радијације, а корисна је и за опоравак људи који се лече радиотерапијом
Врхови коприве беру се током целог периода – од раног пролећа до касне јесени, мада су млади листови најквалитетнији у рано пролеће. Семе се сакупља лети и у јесен, а корен у рано пролеће и у јесен. Цела биљка може да се осуши и остави за зиму.
Лековита од давнина
Стабљике коприве коришћене су још од бронзаног доба за израду тканина, а бије их глас да су за то боље и од конопље. „Коприва се, као и друге биљке, бере по лепом, сувом времену, око поднева. Надземни део се сече маказама, никад се не чупа из земље. Изузетно је лековита и уједно приступачна биљка”, каже монахиња Атанасија Рашић из манастира Рукумија, ауторка више књига о самониклом, јестивом и лековитом биљу.
Монахиња Атанасија (A1 инфо)
Лековита својства коприве позната су од давнина – још у античко доба коришћена је против реуматских болова. За лечење се користе чајеви, тинктуре и уља од коприве. Коприва је природни лек против анемије, ублажава преобилно крвављење, чисти крв, подиже отпорност организма. Приписују јој се и антибактеријска, антивирусна својства. Помаже и код упале десни и ангине.
За прављење инсектицида треба килограм свежих коприва потопити у десет литара воде и оставити их тако 24 сата. Уколико нема свежих коприва, на исту количину воде треба ставити сто до двеста грама осушених
Пошто је и природни диуретик, доприноси снижењу крвног притиска, а користи се и код уринарних инфекција. Стимулише рад јетре и панкреаса, снижава ниво шећера у крви. Помаже код нервозе, несанице, главобоље и екцема. „Коприва је једна од ретких биљака која смањује дејство радијације, а корисна је и за опоравак људи који се лече радиотерапијом”, каже монахиња Атанасија.
За плодно земљиште
Користи се и у исхрани – од ње се праве сокови, чорбе, салате, пите, надеви, пире, а добра је и као додатак јелима. „Коприва је индикатор плодног земљишта. Јако је корисна у пољопривреди, користи се за заштиту биља као инсектицид и за прехрану биљака као азотно ђубриво”, објашњава монахиња Атанасија и открива нам, затим, како се та средства праве.
За прављење инсектицида треба килограм свежих коприва потопити у десет литара воде и оставити их тако 24 сата. Уколико нема свежих коприва, на исту количину воде треба ставити сто до двеста грама осушених.
„Коприве не треба да буду потопљене дуже од 24 сата, јер препарат губи моћ. Треба их процедити и добијеним раствором попрскати биљке са свих страна. У ту сврху може да се употреби распрскивач или прскалица за воћке.
Поступак може да се понови после неколико дана”, каже монахиња.
Да би се добило ђубриво од коприве, поступак је исти, али се коприве дуже држе потопљене у води, све док раствор не почне да пени. Сваки дан га треба промешати дрвеним штапом. После неколико дана све поприма врло непријатан мирис, тако да ово ђубриво треба правити ван куће, а посуду делимично покрити.
Корен коприве помешан с водом може да се употребљава као шампон за косу и као детерџент за прање судова.
(Извор РТС)
