Да је којим случајем са Сунца, уништила би сав живот на Зрмљи!
Већ неко време се говори и пише да се Сунце приближава соларном максимуму, а то значи да постаје активније и с више пега и ватрених бакљи. На сву срећу, наша звезда није толико активна као она у бинарном систему V1355 Orion, која повремено избаци чудовишне супербакље десет пута веће од највећих икада забележених на Сунцу. Kада је јака соларна бакља усмерена према Земљи, у најгорем случају може наштетити технологији, изазвати поремећаје у комуникацији, утицати на електричне мреже и оштетити сателите. Но, супербакље могу изазвати праву катастрофу; утицати на еволуцију, изазвати атмосферске поремећаје или избрисати сав живот на оближњим планетама.
Астроном Шуном Иноуе и колеге са Универзитета Kјото у Јапану пратили су овај бинарни двојац телескопима Seimei и Transiting Exoplanet Survey Satellite (TESS) и уснимили невероватну супербакљу. Брзина њене ерупције износила је најмање 990 километара у секунди, а у свемир је избацила милијарде тона материјала. Научници проучавају бакље на далеким звездама да би схватили како настају супербакље и ерупције. Звезде у бинарном систему V1355 Orion спадају у категорију RS CVn. Обично су магнетски активне и избацују велике супербакље, пише Universe Today.
Сунчеви бљескови се деле у пет класа, од којих је свака 10 пута снажнија од претходне – А, B, C, М и X. Свака има девет подгрупа; а најснажнији бљескови класе X могу имати снагу 10-ак пута већу од бљеска X1. У теорији не постоји ограничење колико велике могу бити бакље из класе X, најснажније забележене 2003. класификоване су као X28. Најјаче бакље класе X могу произвести једнаку количину енергије као милијарда хидрогенских бомби. Ако су усмерене ка Земљи, могу оштетити сателите, комуникационе или електричне мреже. Примерице, бакље класе X5 и X6 су у децембту 2006. покренуле избацивање короналне масе (CME) која је омела GPS сигнале.
До сада није забележено да је Сунце произвело супербакљу која би могла уништити сав живот на Земљи. Чак ни најснажнија геомагнетска олуја у историји – Карингтонов догађај из 1859. године – није имала заметан утицај на здравље људи или других бића. „Kакве би то бакље морале бити да избришу сав живот на Земљи? Не знам одговор, али до сада нисмо забележили ниједан соларни догађај који је довољно велик и снажан да утиче на здравље људи”, рекао је Даг Бисекер из америчке Националне агенције за истраживање океана и атмосфере (NОАА).
Отприлике сваких 11 година Сунчеви магнетски полови се окрећу, северни постаје јужни и обрнуто. То се подудара са оним што је познато као соларни максимум, када наша звезда избацује највише бакљи и короналне масе (CME) и има највише пега. Након тога долази раздобље смиривања активности, а после опет креће раздобље соларног максимума. Сада је наша звезда у соларном максимуму, 25. откако су почела бележења, а кулминација се очекује крајем 2024. или почетком 2025. године.
(Индекс)
