Иако је за шећер често везана нека негативна асоцијација, треба имати на уму да је он главно гориво за ваш мозак. Наш мозак ради на глукозу – она пали наше ћелије, укључујући наше мождане ћелије.
Еволуцијски смо програмирани да волимо слаткише јер су изврстан извор енергије. Али кад је ниво глукозе у крви низак, рецимо, ако имате хипогликемију, или понекад ако је прошло већ неко време откад сте нешто појели, наступи мождана магла. Тада се тешко концентришете, заборављате где сте оставили ствари или имате потребу за кратким дремањем. Међутим, када у организму има превише шећера, то може да покрене неке стварно лоше ствари у вашем телу и вашем мозгу. Шта се догађа у вашем мозгу кад једете шећер? „Kад нам шећер дотакне језик, он активира одређене папиле унутар којих се налазе рецептори укуса који шаљу сигнал до мозга, укључујући мождани кортекс”, каже др Никол Авена, доцент неуронауке на Медицинском факултету Mount Sinai, која је написала књигу о зависности од шећера.
Сигнал активира систем награђивања у мозгу; ослобађа се допамин због чега желимо да поновимо искуство, односно да једемо још слаткиша. Шећер је ретка храна која производи допамин, истиче др Авена. „Углавном када поједемо нешто ново и укусно, допамин се ослобађа први пут када једемо ту храну”, објашњава она и додаје: „Ово је еволуцијска предност која нам помаже да обратимо пажњу на нове и другачије укусе, у случају да нам позли. Ако поједемо нешто ново и не разболимо се, обично допамински одговор тада нестаје следећи пут – тако да у основи ослобађамо допамин само као одговор на једење нове хране. Међутим, шећер је другачији. Више је попут онога што се догађа са дрогом, при чему се допамин ослобађа сваки пут кад се конзумира. Дакле, шећер се у нашем систему понаша помало попут дроге, због чега се људи ,навуку’ на слатку храну.”
У прошлости смо морали да тражимо слатку храну, али више не. Наш свет је испуњен слатком храном, али наш мозак и даље функционише као да је шећер реткост. Можда нисте свесни да постоји чврста веза између наших црева и нашег мозга, а шећер и овде има своју улогу. „Kад вам та слатка ствар коју поједете дође у црева”, каже др Авена, „она и тамо активира рецепторе шећера који сигнализирају мозгу да ослободи инсулин да би се решио сувишног шећера који сте појели”. Вишак шећера тера панкреас на производњу додатног инсулина, хормона који учествује у регулацији шећера у крви. Инсулин сигнализира масним ћелијама да складишти прекомерне количине глукозе, масних киселина и других супстанци богатих калоријама.
Kао резултат, премало калорија остаје у крвотоку, па мозак мисли да сада има мало горива, будући да има веома велике енергетске потребе. Дакле, ваш осећај глади брзо расте, а шећер је тада привлачан јер пружа брзу дозу енергије. Значи, циклус започиње изнова. И тако, желите све више заслађене хране, пише Prevention.
Kако смањити жудњу за шећером? „Ваш мозак може да се прилагоди кад смањите конзумацију шећера и нећете толико жудети за њим”, каже др Авена и додаје: „Међутим, може да прође неко време, чак и месеци, док се то не догоди, то зависи од озбиљности зависности од шећера”.
(Извор Н1)
