Студије показују како током тренинга, мозгови двоје људи постају синхронизовани на истој фреквенцији. То омогућава глатку сарадњу, која је неопходна за стварање и хармонију музике и покрета.
Кажу да је потребно десет хиљада сати тренинга да би се постало врхунски балетски играч. Неуролози су истраживали шта се дешава у мозгу играча док уче кореографију. Неурологија игре је још веома младо поље науке. Балерине и балетани, неуролози, лекари и психолози ујединили су се у јединственом пројекту који истражује како извођачи уче и које технике могу да користе да би унапредили своје вештине. „Када учим кораке, волим да будем готово директно иза кореографа како бих могла да имитирам његове покрете”, каже балерина Џема Пичли-Гејл.
„Постоји одређена врста можданих ћелија, која се активира када сте у покрету, али и када посматрате тај покрет. Дакле, ако посматрате некога како игра, у вашем мозгу активира се исти центар као да и сами играте”, напомиње др Ричард Томас, психолог. „Веома је тешко мозгу када учи нове ствари и захтева време да га тело усвоји, да буде удобно, али једном када је ту, онда можете без проблема све да изведете на сцени”, додаје Џема.
Поједини делови мозга играча посебно су специјализовани да региструју плесне покрете. Структура мозга играча и музичара се разликује од остатка популације у областима које су одговорне за процесуирање покрета и звука. Студије показују како током тренинга, мозгови двоје људи постају синхронизовани на истој фреквенцији. То омогућава глатку сарадњу, која је неопходна за стварање и хармонију музике и покрета.
(Извор РТС)
