Pokazalo se da je kamenje intereagovalo s vodom više puta, a deo uzoraka sadržavao je organske molekule. Ta otkrića mogla bi naučnicima pomoći da stvore sliku vremenskog toka onog što se događalo u Jezeru, kako je nazvan krater u koji je sleteo rover.
Nasin rover Perseverance sleteo je na Mars pre samo 10 meseci. Naučnici su objavili da je već otkrio nešto potpuno neočekivano.Naime, otkrio je da je na mestu drevnog jezera nekad tekla vulkanska lava.Kako javlja CNN, najnovije otkriće rovera pokazuje da je korito jezera po kojem se vozi od sletanja formirala tekuća vulkanska lava. Nasini naučnici kažu kako je to „potpuno neočekivano”. Ranije se mislilo da je kamenje na dnu korita sedimentnog porekla.
Pokazalo se da je kamenje intereagovalo s vodom više puta, a deo uzoraka sadržavao je organske molekule.Ta otkrića mogla bi naučnicima pomoći da stvore sliku vremenskog toka onog što se događalo u Jezeru, kako je nazvan krater u koji je sleteo rover, ali bi moglo imati i šire implikacije za razumevanje Marsa.Novo otkriće najavljeno je na jesenjoj konferenciji Američkog geološkog društva u Nju Orleansu.
Naime, naučnici su se godinama pitali da li je kamenje u krateru Jezero sedimentno, odnosno stvoreno od slojeva materijala koje je nanela drevna reka, ili je pak vulkanskog porekla – ono koje se stvara kad se ohladi tekuća lava. „Počeo sam očajavati misleći da nikad nećemo saznati odgovor”, rekao je Ken Farli iz Instituta Kaltek koji radi na projektu.Sve se promenilo kad je rover počeo koristiti bušilicu da bi uzeo uzorke kamenja. „Kristali u kamenju bili su konačani dokaz”, rekao je Farli.
Naime, Perseveranceje opskrbljen velikim brojem sofisticiranih instrumenata koji mogu snimiti i analizirati uzorke kamenja i razotkriti njihov sastav, naročito onaj mineralni.U novembru ove godine je jednim od ih instrumenata proučavao kamen kojem su istraživači dali nadimak Brac. Analiza je otkrila velike kristale okružene drugim kristalima, što upućuje na činjenicu da se radi o kamenu vulkanskog porekla. „Dobar student geologije će vam odmah reći da nam takva tekstura govori da se kamen formirao stvaranjem kristala i sleganjem u magmi koja se polako hladi – primerice u debelom sloju tekuće lave ili jezeru lave”, objasnio je Farli.
Takav kamen je potom u više navrata došao u kontakt s vodom, što ga čini izuzetno korisnim naučnicima koji će iz njega moći datirati događaje u krateru Jezero i bolje razumeti period u kojem je voda bila normalna pojava na površini Marsa, a i odgonetnuti ranu povest te planete. „Ovo je bilo potpuno neočekivano. Sad moramo razumeti što to znači. Mogu spekulisati da ovo verovatno nije izvorno korito kratera. Sudeći po prečniku kratera, očekujemo da je izvorno korito kratera bilo znatno dublje od ovog što sad vidimo”, rekao je Farli.
(Izvor Indeks)
