Нова анализа прашине с Месеца је показала да одређени део воде можда долази са Сунца. Точније, да је настао након што су Месечеву површину засули водоникови јони из соларног ветра, реаговали с минералним оксидима и везали се с кисеоником. Последица овог процеса је знатна количина воде која би се могла скривати у лунарном реголиту на одређеним географским ширинама. Ово откриће би могло помоћи у разумевању порекла и дистрибуције воде на Месецу, а може чак бити релевантно и за наше схватање порекла воде на Земљи, пише Science Alert.
Мада Месец изгледа као суха кугла пуна прашине, недавне студије су показале да тамо има више воде него што се претпостављало. Наравно, њу не можемо видети као код нас на Земљи како се таласа у језерима или морима, јер се скрива у лунарном реголиту, у кратерима који су увек под сеном и у куглицама вулканског стакла. То, наравно, доводи до многих питања. Kолико воде тачно има? Kако се она дистрибуира? И одакле је, побогу, дошла? На последње питање вероватно има више одговора. Један део је могао стићи након удара астероида, други са Земље, а трећи из космичких „кишних облака”.
Да будемо поштени, Сунце баш није препуно влаге, но његов ветар је добар извор водоникових јона. Геохемичари Јучен Ксу и Зенг-Си Тиен из Kинеске академије академије пронашли су у узорцима које је донијела мисија „Чанге-5” доказе који подупиру тезу да би соларни ветар могао бити један од извора Месечеве воде. Проучавали су 17 узорака: 7 оливина, 1 пироксен, 4 плагиокласа и 5 стакла. Радило се о узорцима који су, за разлику од оних које су узеле мисије „Аполо” и „Луна”, прикупљени с подручја средње географске ширине.
Помоћу спектроскопије су изучили хемијски састав рубова тих зрнаца и у већини нашли врло високу концентрацију водоника (од 1,116 до 2,516 делова на милион) и врло ниске размере изотопа деутеријума и водоника. То је у складу са сразмерама ових елемената у соларном ветру, што указује да је соларни ветар наталожио водоник на површини Месеца. Модел који се темељи на овим налазима показује да би поларна подручја могла бити знатно богатија водом која настаје због соларног ветра – информација која би могла бити корисна у планирању будућих мисија истраживања.
„Ово откриће је од великог значаја за будуће коришћење водених ресурса на Месецу. Такође, кроз разврставање честица и загревање, релативно је лако експлоатисати и користити воду која се налази у Месечевом тлу”, рекао је хемичар Јангтинг Лин из Kинеске академије наука. Истраживање под називом High abundance of solar wind-derived water in lunar soils from the middle latitude објављено је у часопису PNAS.
(Индекс)
