Globalna mreža poreskih utočišta i dalje omogućuje pojedincima da sakriju 7,6 hiljada milijardi dolara (triliona). Najsiromašnijih 50 odsto svetskog stanovništva radi za nekoliko desetina najbogatijih, čije bogatstvo nastavlja da raste. Ima li kraja tome?
Prof. dr Petar Kočović
Finansijska kriza generisana pre 2008. godine nagomilava probleme. S druge strane, kriza globalne nejednakosti dostiže nove ekstreme. Najbogatijih 1% sada ima više bogatstva nego ostatak sveta zajedno. Snaga i privilegija se koristi da se iskrivi ekonomski sistem i da se poveća jaz između najbogatijih i ostalih.
Globalna mreža poreskih utočišta i dalje omogućuje najbogatijim pojedincima da se sakriju 7,6 hiljada milijardi dolara (triliona). Borba protiv siromaštva neće biti završena sve dok se ne reši kriza nejednakosti.
Gledajući podatke prikazane u tabeli, vidimo da je iznos svih zaliha novca 147 triliona dolara (T) protiv derivata i dugovanja 1.4 Kv (kvadriliona). Ova stopa je 1: 7 (na jedan dolar bogatstva dug iznosi sedam dolara).
(Ovde treba napomenuti da je autor koristio tzv. kratku skalu za obeležavanje velikih brojeva. Tako je milion (M) – 106, bilion (B) – 109, trilion (T) – 1012, kvadrilion (Kv) – 1015… Osnovu čini „ilion”).
Ekonomisti DŽozef Stiglic i Branko Milanović objašnjavaju uzroke ovog fenomena. Kompanija „Oksfam” izračunala je za 2015. vrednost bogatstva svetskog stanovništva u decilima (decil – desetina podataka na dijagramu ili 10%, ventil – petina ili 20% itd. (slika 1). Tamna boja u decilu 10 pokazuje dve stvari:
1. Da je bogatstvo vodećeg dela svetskog stanovništva (1%) jednako kao 50% donjeg sloja svetske populacije.
2. Taj iznos od globalnog bogatstva je manji od 2 B dolara.
Prva 62 milijardera
Suma bogatstva za 2015. godinu bila je: 1.602 B, a za 2016. Godinu 1.776 B. Spisak je bio isti, poredak je bio malo drugačiji. Ulaz na listu je za 2015. godinu bio 13,4 B.
U tabeli 3 prikazani su rezultati bogatstva porodica za 2016. godinu. To znači da su neki članovi iz tabele 2, kao što su Voltonovi (15, 16, 17 i malo više), objedinjeni. Na ovoj listi su dodati vladari, kraljevi, šeici, bankari. Sabrano je bogatstvo članova predstavljenih u tabeli 2.
U top 100 najniža pozicija jednaka je kao poslednja pozicija u top 62 milijardera – 13,2 B. Ali cela suma je drugačija: 2.684 B. Broj članova je: 4.161. Ako se tome doda najbogatija porodica u svetu na ovoj listi – Rotšild sa neto vrednošću od 400 B, vidimo da je zbir prvih 100 porodica: 3.161 B. Sledeća tabela daje rezultate.
Distribucija 62 bogataša po državama data je na sledećoj slici.
Raspodela bogatstva
Bogatstvo najbogatijih nastavlja da raste. Ovaj trend je prikazan na sledećoj slici.
Kakva je distribucija najbogatijih u odnosu na donju polovinu čovečanstva? To je prikazano na sledećoj slici.
Iz prethodnih pokazatelja možemo zaključiti:
1. Najsiromašnijih 50% svetske populacije radi za nekoliko desetina najbogatijih.
2. U 2015. godini samo 62 pojedinca imala su podjednak iznos bogatstva kao polovina svetske populacije (3,6 milijarde ljudi – donja polovina čovečanstva). Ovaj broj je manji u odnosu na 2010. godinu (388 najbogatijih).
3. Bogatstvo 62 najbogatija poraslo je za 45% u periodu 2010-2015. (Više od pola biliona dolara –542 do 1,76 triliona).
4. U međuvremenu bogatstvo donje polovine opalo je za nešto više od trilion dolara u istom periodu – ukupno za, čak, 38%!
5. Od početka 21. veka najsiromašnija polovina svetske populacije dobila je samo 1% od ukupnog povećanja globalnog bogatstva, dok je polovina tog povećanja otišla na 1% najbogatijih.
6. Prosečna godišnja zarada 10% najsiromašnijih ljudi u svetu rasla je za manje od tri dolara svake godine za gotovo četvrt veka. Ili: dnevni prihod je porastao za manje od jednog procenta godišnje.
Rastuće ekonomske nejednakosti loše su za sve podrivaju ukupan eknomski rast i socijalnu koheziju. Ali posebno su teške posledice za najsiromašnije.