Masa ovog kosmičkog čudovišta, na osnovu prvih proračuna, iznosi 800 miliona Sunaca, a od Zemlje je udaljeno 13,1 svetlosnih godina.
Astronomi iz SAD i Nemačke nedavno su otkrili najstariju i najdalju supermasivnu „crnu rupu” ikada na oko 13,1 milijardi svetlosnih godina od Zemlje. Masa ovog kosmičkog čudovišta, na osnovu prvih proračuna, iznosi 800 miliona Sunaca. U ovom tragalačkom podihvatu koristili jedan od teleskopa u opservatoriji Las Kampanas (Čile), veliki binokularnoi teleskop u Arizoni (SAD) i teleskop „Džemini” na Havajima, objavljeno je 6. decembra u čuvenom naučnom časopisu „Priroda” (Nature).
Novootkrivena „crna rupa” deo je najranijeg i najudaljenijog kvazara do sada opaženog (kvazari su ogromni izvori zračenja koje pokreću „crne rupe” milijardama puta masivnijim od naše matične zvezde). Ovaj kvazar, nazvan J1342 + 0928, nastao je oko 690 miliona godina nakon „Velikog praska”, kada je kosmos bio samo pet odsto star u odnosu na danas (13,8 milijardi godina).
„To je jedini objekt koji do sada videli iz ove ere”, rekao je Robert Simkoe, profesor fizike u MIT-jeovom institutu za astrofiziku i istraživanje svemira. „Ima izuzetno veliku masu, uprkos tome što kosmos bio toliko mlad, a ne bi trebalo ni da postoji”.
Naučnici se nadaju da će nova „crna rupa” pomoći da osvetle brojne kosmičke tajne, da se objasni kako su one mogle dostići džinovske razmere tako brzo posle „Velikog praska” i da iščezne pomrčina mračne koja na početku ispunjavala ceo kosmos.
Nastanak tako masivnog objekta, kako se pretpostavlja, bilo je moguće zahvaljujući veoma zgusnutom području kosmosa. Zato se „crna rupa” brzo povećala, usisavajući okolnu materiju, a kasnije joj se rast usporio: I postala je tipična supermasivna „crna rupa” u središtu eliptične galaksije.
