МЕЂУ ИЗМЕЂУ

НАЈДАРЕЖЉИВИЈЕ ГОДИНЕ

Shutterstock

Shutterstock

Студија показала у којем узрасту су људи најсаосећајнији.

Стручњаци тврде да постоје докази да нас старост чини великодушнијима, што је у супротности са неким увреженим ставовима. Они додају да је за то заслужан окситоцин, хормон који је повезан са емпатијом и великодушношћу и који је познат и као „хормон љубави јер је једна од његових функција помоћ паровима, а и мајкама и бебама, да се повежу. Према америчкој студији, чини се да се окситоцин у више ослобађа код старијих особа, што их чини великодушнијима када се суоче са нечим што захтева њихово саосећање.

Истраживачи са Универзитета Kлеремонт у Kалифорнији испитивали су 103 особе узраста од 18 до 99 година, показујући им срцепарајуће снимке оца који описује своја осећања према свом двогодишњем сину који је био у болници. Затим су замољени за анонимну донацију болници. Они, старости од 65 и више година, дали су готово три пута више од оних старости од 18 до 35 година. Такође је утврђено и да су, као одговор на видео, ослобађали више окситоцина.

Др Пол Зак, који је водио студију, рекао је да су људи који су у експерименту производили највише окситоцина не само да су били великодушнији према добротворним акцијама него су показали многе друге обрасце понашања повезане са пружањем помоћи и подршке. Верује се да је то због тога што су старије особе, које имају више животног искуства, способније да управљају негативним емоцијама као што је узнемиреност због патње других.

Управо то им омогућава да се усредсреде на осећај саосећања, подстичући мозак да сигнализира ослобађање више окситоцина. Студија објављена у часопису Frontiers in Behavioral Neuroscience открила је и да су они који су испуштали више окситоцина чешће волонтирали у протеклој години и давали више свог прихода и већу вредност средстава у добротворне сврхе. Такође су били и задовољнији животом, преноси Индекс.хр.Налази су у складу са многим религијама и филозофијама, у којима се задовољство животом повећава помагањем другима, рекао је др Зак.

(Извор Н1)

О аутору

Stanko

Оставите коментар