Научници упозоравају: Последице климатских промена у сћедећих 30 година постаће болно опипљиве Човечанство није наоружано да се суочи са извесним погоршањем стања.
Несташица воде, егзодус, потхрањеност, изумирање врста… Живот на Земљи какав познајемо неизбежно ће се преобразити климатским променама када деца рођена 2021. буду имала 30 година, или чак раније, упозорава извештај Уједињених нација до којег је дошао АФП. Нацрт који су написале стотине научника при Међудржавном панелу за климатске промене (IPCC), меродавном на том подручју, осцилира између апокалиптичног тона и наде која се пружа људима да промене своју судбину тренутним и драстичним мерама.
Свеобухватни извештај од 4.000 страница алармантнији је од претходног из 2014. Иако се главни закључци неће променити, службено ће бити објављен тек у фебруару 2022, након што га консензусом одобри 195 држава чланица. Без обзира на стопу смањења емисије гасова „стаклене баште”, разорни учинци загревања на природу и човечанство убрзаће и постаће болно опипљиви и пре 2050. године. Живот на Земљи може се опоравити од великих климатских промена еволуцијом у нове врсте и стварањем нових екосистема, напомиње технички сажетак на 137 страница.
Иако је пораст просечних температура од средине 19. века досегао 1,1 Целзијусов степен, учинци су озбиљни и биће све снажнији, чак и ако се смањи емисија угљен-диоксида (СО2). За неке животиње и биљне сорте то може бити прекасно.
Међу најважнијим закључцима јесте спуштање прага преко којег се загревање може сматрати прихватљивим. Потписивањем Париског споразума 2015. године свет се обвезао да ограничити глобално отопљење „знатно испод 2 Целзијусова степена”, а настоји се ограничити пораст температуре до 1,5 Целзијусовог степена. IPCC процењује да би прекорачење од једног и по степена већ могло довести „поступно, до озбиљних последица, понекад неповратних”. Најгоре тек долази, с много више последица на живот наше деце и наших унука него на наш, тврди IPCC.
Kлима се већ променила. Иако је пораст просечних температура од средине 19. века досегао 1,1 Целзијусов степен, учинци су озбиљни и биће све снажнији, чак и ако се смањи емисија угљен-диоксида (СО2). За неке животиње и биљне сорте то може бити прекасно. Чак и на пораст од једног степена, животни услови промениће се ван могућности прилагођавања одређених организама, подвлачи се у извештају. У свим системима производње хране повећавају се нагли губици, стоји у извештају, указујући на климатске опасности као „главни покретач”.
Међутим, човјечанство у овој фази није наоружано да би се суочило са извесним погоршањем стања. Тренутни ниво прилагођавања биће недовољан да се одговори на будуће климатске ризике, упозорава IPCC. Чак и ограничавајући пораст за два Целзијусова степена учиниће да нови милиони људи гладују до 2050. године; 130 милиона могло би да падне у потпуно сиромаштво у року од десет година, а стотине милиона становника обалних градова биће угрожено чешћим поплавама узрокованим порастом мора, што ће заузврат довести до знатних миграција. На пораст од 1,5 Целзијуов степен, у градовима ће 350 милиона додатних становника бити изложено несташици воде, а 400 милиона на повећање од два степена.
У тексту се, такође, наглашава опасност од каскадних учинака. Нека подручја (источни Бразил, југоисточна Азија, средња Kина) могле би погодити три или четири истовремене временске непогоде или, чак, више: врућина, суша, циклони, пожари, поплаве, болести које преносе комарци… А морају се узети у обзир појачани учинци других људских штетних активности, напомиње извештај: уништавање станишта, прекомерно искоришћавање ресурса, загађење, ширење болести… Због тога је „сваки делић степена важан”, истиче IPCC.
Упркос алармантним закључцима, извештај пружа ноту наде. Човечанство још може усмерити своју судбину према бољој будућности. „Потребна је радикална трансформација процеса и понашања на свим нивоима: појединци, заједнице, компаније, институције и влада”, наглашава се у извештају. „Мора се редефинисати начин живота и потрошње.”
(Извор Зимо)
