Iz Alpa isplivao fosil star oko 205 miliona godina: pripadao je možda najkrupnijem živom stvoru koji je ikada postojao na Zemlji.
Ne, nije u pitanju T. Rex. Otkriveni fosilizovani zub je pripadao retkoj i misterioznoj vrsti džinovskog ihtiosaurusa – morskog reptila koji je jeo meso i plovio svetskim morima tokom perioda kasnog trijasa, pre oko 205 miliona godina. Iako kruna zuba delimično nedostaje, koren fosilnog očnjaka je dvostruko širi od bilo kog drugog poznatog zuba ihtiosaurusa, kako se navodi u novoj studiji, objavljenoj 28. aprila u Journal of Vertebrate Paleontology.
Pošto naučnici imaju samo pola zuba na kojem bi mogli da zasnuju svoja istraživanja, nemoguće je reći da li je drevni morski reptil bio pravi levijatan ili jedno od mnogih morskih čudovišta slične veličine koja su vladala morima tokom trijasa, rekli su istraživači. „Teško je proceniti da li je zub pripadao velikom ihtiosaurusu sa džinovskim zubima ili džinovskom ihtiosaurusu sa zubima prosečne veličine”, rekao je u saopštenju vodeći autor studije P. Martin Sander sa Univerziteta u Bonu u Nemačkoj.
Ihtiosaurusi – čije ime u prevodu znači „riba-gušter”, pojavili su se tokom perioda srednjeg trijasa (pre oko 252 miliona do 201 milion godina) nedugo nakon što je veliko Permsko-trijasko izumiranje izbrisalo otprilike 95 odsto života u okeanima.Vodeni gmizavci su se veoma dobro snalazili u ovim promenljivim morima. Naučnici tvrde da su ihtiosaurusi u roku od oko 5 miliona godina od svog pojavljivanja postali ogromni i dominirali su svim svetskim okeanima.
Najveći poznati ihtiosaurus je Shastasaurus sikanniensis – stvorenje nalik kitu koje je bilo dugačko do 21 metar, a verovatno i duže. Poređenja radi, savremeni plavi kitovi su dugački uglavnom između 24 i 30 metra; dok je, prema podacima Američkog muzejg prirodne istorije, kralj mesoždera T. rex u proseku bio dugačak oko 12 metara.
Mnogi veliki ihtiosaurusi, uključujući ogromnog je Shastasaurusa,
tokom godina su, izgleda, postali vrhunski grabljivci bez ikakvih promena na zubima.Kada su naučnici otkrili jedan veliki fosilni zub ihtiosaurusa u formaciji Kesen u švajcarskim Alpima na 2.800 metara visokoj stenskoj formaciji, koja je za vreme trijasa bila na morskom dnu – to je bilo nešto potpuno neočekivano.
Istraživači su u novoj studiji detaljno analizirali taj fosilni zub, zajedno s velikim rebrima i pršljenom ihtiosaurusa – fosilima otkrivenim u istoj alpskoj formaciji između 1976. i 1990. godine. Da bi se procenila veličina i vrsta novih primeraka, tim je uporedio uzorke kostiju sa drugim džinovskim fosilima ihtiosaurusa sa potpunijih skeleta.Sa širinom od oko 60 milimetara u korenu i 100 milimetara visine, mereći od korena do slomljenog kraja krune, fosilni zub je dvostruko širi od bilo kog poznatog zuba Himalayasaurusa, rekli su istraživači.
Jedinstveni uzorak dentina – tvrdog tkiva koje čini većinu zuba reptila i sisara – dokazuje da je zub pripadao ihtiosaurusu, ali njegova izuzetna veličina ne odgovara nijednoj poznatoj vrsti. Ako je telo stvorenja bilo znatno veće od Himalayasaurusa, kao što zub sugeriše, onda bi to značilo da su naučnici otkrili najvećeg ihtiosaurusa do sada.
Takođe, rebra i pršljenovi iz formacije Kesen neki su od najvećih fosilnih ostataka ihtiosaurusa te vrste ikada otkrivenih u Evropi. Čini se da zub, rebra i pršljen pripadaju različitim vrstama ihtiosaurusa i izgleda da je svaki to troje bio ogroman. „Ovi džinovski ihtiosaurusi iz kasnog trijasa očigledno su bili među najvećim životinjama koje su ikada naseljavale našu planetu”, napisali su istraživači.
S obzirom da je od svakog primerka ostalo samo nekoliko kostiju, nemoguće ih je pouzdano kategorisati u određenu vrstu. Mere kostiju takođe mogu biti netačne, jer je nekoliko fosila zgnječeno, najverovatnije tokom pomeranja tektonskih ploča koje su podizale Alpe iz mora tokom stotina miliona godina.Za sada su istraživači tri primerka pripisali porodici Shastasauridae – istoj porodici kojoj pripadaju divovi Shastasaurus, Shonisaurus i Himalayasaurus.
(Izvor Nacionalna geografija)
