Научници створили полуживе киборг-ћелије које би могле револуционисати медицину.
Не могу се размножавати, а имају елементе живота. То су посебне, такозваним киборг-ћелије, које су научници смислили да тестирају распон њихових могућих примена, нарочито у медицини. За поступак стварања синтетичких киборг-ћелија у лабораторији користили су сложени хемијски процес. Добијене киборг-ћелије имају многе одлике живих, али немају способност дељења и раста, што је заправо и кључно. Да би биле корисне, потребно их је пажљиво контролисати; ако би се још и размножавале, то би било контрапродуктивно.
Аутори нове студије мисле да би ти могле имати велики избор примена, од побољшања третмана за болести попут рака, до уклањања онечишћења у организму путем циљаних хемијских процеса. Kиборг-ћелије се могу програмирати, не деле се, чувају битне ћелијске активности и стичу неприродне способности, објашњава Чименг Тан биомедицински инжењер са Универзитета Kалифорнија.
Ћелијско инжењерство се тренутно темељи на два кључна приступа – генетском преобликовању постојећих ћелија да би им се дале нове функције (флексибилније, али такође способне за репродукцију) и изради синтетичких ћелија од нуле (које се не могу умножавати, али имају ограничене биолошке функције). Поменуте киборг-ћелије су, заправо, резултат нове, треће стратегије. Научници су као темељ узели бактеријске ћелије и додали елементе из вештачког полимера. Након што је ушао у ћелију, полимер је био изложен ултраљубичастом светлу да би се уградио у матрицу хидрогела умрежавањем, опонашајући природну ванћелијску матрицу.
Kиборг-ћелије су се показале отпорнијима на стресоре попут високог pH и изложености антибиотицима, који би убили нормалне ћелије. Другим речима, врло су жилаве. Оне чувају битне функције, укључујући ћелијски метаболизам, покретљивост, синтезу протеина и компатибилност с генетским склоповима, истичу аутори студије која је објављена у научном часопису Advanced Science. Лабораторијски тестови на узорцима ткива показали су да су способне нападати ћелије рака, наглашавајући моћ тих модификованих биолошких грађевних блокова за даље приене у медицини. У будућности би се могли користити и за испоруку лекова у врло специфичне делове тела.
Научници засад желе експериментисати са употребом различитих материјала за стварање ових ћелија и истражити како би се оне могле користити. Исто тако, нису разјаснили шта тачно спречава репликацију ћелија, а то свакако треба утврдити. Аутори мисле да хидрогел матрица може зауставити деобу ћелија инхибирањем њиховог раста и умножавања ДНK, или чак обоје. На крају поручују да их занима још једна битна ствар: биоетика примене киборг ћрлија будући да су оне биоматеријали добијени из ћелија, а нису ни ћелије, ни материјали.
(Зимо)
