Учесници скупа „Последице НАТО агресије на СРЈ” оценили су да се може очекивати повећано обољевање од канцера у наредним годинама у областима где је било најинтензивније бомбардовање.
Пораст броја оболелих од различитих облика карцинома у нашој земљи последица је НАТО бомбардовања у великој мери, а да би се та тврдња и научно доказала у међународним институцијама, неопходна је стручна, правна и финансијска подршка истраживачима у Србији, порука је учесника научног скупа „Последице НАТО агресије на СРЈ”.
Директор Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач оценио је на скупу у Институту за међународну политику и привреду у Београду да је важно да се Србија јасно одреди према НАТО агресији пред међународним институцијама.
Осиромашени уранијум (Википедија)
„Подаци говоре о знатно повећаној смртности и броју оболелих од онколошких болести и код деце тако и код старијих особа. С подацима треба изаћи пред међународне институције, као што су то на пример урадиле Италија и Немачка, а везано за војнике који су служили у склопу КФОР-а”, каже Ковач.
Што се тиче деконтаминације земљишта,
речено је на скупу да држава нема довољно
средстава да се комплетно земљиште
очисти и зато је, поручују, потребно
формирати међународни фонд који би
прикупљао средства за ову намену.
Каже да стручњаци очекују да доказивање последица бомбардовања буде државни приоритет јер, ако се обезбеде средства за истраживања, моћи ће да се докаже јасна веза употребе осиромашеног уранијума и болести, те да се финансијски помогне онима који пате од различитих облика карцинома. „Обичан народ није свестан последица бомбардовања које трају и данас”, напомиње Ковач.
Учесници скупа су оценили да се може очекивати повећано обољевање од канцера у наредним годинама у областима где је било најинтензивније бомбардовање.
Професор Радомир Ковачевић, токсиколог у Институту за медицину рада и радиолошку заштиту, напомиње да истраживања на којима су радили стручњаци различитих профила говоре да су код 20,7 процената становништва у Србији примећени специфични хромозомски поремећаји, за које се, каже, верује да су последица бомбардовања. „Имамо институције које могу да се ухвате у коштац са овим проблемом, али без подршке државе није могуће урадити дубља истраживања на екосистему и на људима”, каже Ковачевић.
Што се тиче деконтаминације земљишта, речено је на скупу да држава нема довољно средстава да се комплетно земљиште очисти и зато је, поручују, потребно формирати међународни фонд који би прикупљао средства за ову намену.
(Извор Танјуг)
