Али код свих који имају више од хиљаду пратилаца, већину чине представници медија и грађани.
Изабела Коте са канадског Сајмон Фрејзер универзитета и Емили Дарлинг са Универзитета у Торонту истраживале су ко на „Твитеру”прати налоге 110 академских еколога и еволуционих биолога из 85 институција и 11 држава. Ови биолози се баве различитим пословима, асистенти су, ванредни и редовни професори, а своје „Твитер”налоге су отворили 4 до 74 месеца пре студије.
Испитаници у највећем броју случајева користе „Твитер”да би писали о науци и свом научном раду, па је тако један биолог на свој налог поставио снимак крокодила који скаче, док је експерт за корале одговарао на питања о бељењу корала као последици климатских промена.
Ови резултати треба да охрабре научнике
да се што пре позабаве својим присуством
у онлајн свету као и стратегијама за
привлачење ненаучне публике.
Студија је показала да се научници који имају мање од хиљаду пратилаца,углавном,обраћају својој заједници и да научници чине чак 60 одсто укупног броја њихових пратилаца. Међутим, код свих научника који имају више од хиљаду пратилаца, већину чине представници медија и грађани. Што се тиче доносилаца одлука и других државних службеника, они чине мање од једног процента без обзира на укупан број пратилаца.
Изабел Коте, Емили Дарлинг (Википедија)
„Ову разноврсну публику прати више људи, а захваљујући томе научници који твитују експоненцијално повећавају свој утицај на друштвеним мрежама. То даље значи да твитовање има потенцијал да рашири научне информације много више након иницијалних напора [научника] да стекну пратиоце”, кажу ауторке истраживања. Оне додају да ови резултати треба да охрабре научнике да се што пре позабаве својим присуством у онлајн свету као и стратегијама за привлачење ненаучне публике.
Коте и Дарлинг се нису бавиле тиме како је број пратилаца научника растао временом, али тврде да њихово истраживање само подржава став да рад на повећању публике на „Твитеру”и привлачење ненаучне публике захтевају упорност и веома јасне и ефикасне стратегије, као што је додавање слика и видео записа уз текст.
Ипак Коте и Дарлинг поручују научницима да је за почетак довољно само да почну да користе „Твитер”јер је анкета престижног часописа Nature из 2014. године показала да тек 13 одсто испитаних од 3.500 научника из целог света редовно користи ову друштвену мрежу.
(Ивана Николић, ЦПН)
