Због необичне судбине требињски мост није проглашен светском културном баштином попут мостова у Мостару и Вишеграду, иако припадају истој епохи и грађени су у приближно исто време!
За мост у Мостару кажу да је одважно и храбро архитектонско решење, вишеградски важи за стамено здање којем плаховита Дрина ништа не може, док се мање познати Арсланагића мост у Требињу сматра најелегантнијим бисером османске мостоградње.
Требиње је град са више од 20 мостова због чега га мештани с поносом називају и „малом Венецијом”, а по лепоти, старини и необичној судбини највише пажње привлачи Арсланагића или Перовића мост дуг 92 метра за који се претпоставља да је грађен 1573. године.
„Мала Венеција”(Википедија)
Магистар археологијеЂорђоОдавић каже да су о настанку моста над Требишњицом испредане бројне легенде, а да је према најпознатијој мост изграђен по налогу извесне краљице у требињском крају након што се њен син утопио у потоку који се уливао у Требишњицу, а владарка након трагедије наредила да се поток затрпа.
Мостје подигнут по налогу Мехмед-паше Соколовићакоји га је изградио у спомен на страдалог сина.Да је почео да се гради 1568.
године показујуархиви из Дубровника и
списикоји показујуда је 10 тамошњих
зидарабило ангажованона овој грађевини.
„Извор је годинама затрпаван, али је поток ипак избио нешто даље, па је краљица наредила да се направи мост”, испричао је Одавић Танјугу. Друга често препричавана легенда каже да је цариградског султана у једној битки чувао извесни Kустура из Херцеговине који је касније у знак захвалности награђен великом сумом златника. Између Требиња и Херцег Новог направио је хан, али је имао толико новца да је желео да изгради велелепни мост.
Према речима Одавића, историјски извори сведоче да је мост подигнут по налогу Мехмед-паше Соколовића који га је изградио у спомен на страдалог сина. Да је мост почео да се гради 1568. године, каже Одавић, показују архиви из Дубровника и списи који показују да је 10 тамошњих зидара било ангажовано на овој грађевини.
Мехмед-паша Соколовић (википедија)
„Kад је мост завршен, дубровачки трговци су се жалили Соколовићу како им на мосту наплаћују велике царине и дажбине”, прича саговорник Танјуга о мосту названом по Арслан-аги који се крајем 17. века доселио у Требиње и добио дозволу од султана да наплаћује мостарину. Подаци о изградњи могу се наћи, указује Одавић, и у списима француских путописаца, Kанеа и Лескаполијеа који на из Србије путу ка Дубровнику бележе да је у изградњи мост у Требињу.
Одавић наводи да је због монументалног изгледа Арсланагића мост изазивао пажњу и светских архитеката и историчара из 19. века које је ово здање, каже, подсећало на мост Алкантаре у Толеду у Шпанији који је, такође, из римског периода. Због необичне судбине требињски мост није проглашен светском културном баштином попут мостова у Мостару и Вишеграду, иако припадају истој епохи и грађени су у приближно исто време.
Специфичност мосту даје и асиметрија
која је према појединим наводима последица асиметрије терена, док је према другим
тврдњама на изглед моста утицало то
што је неколико пута обнављан.
Наиме, Арсланагића мост је због изградње хидроцентрале 1965.године био потопљен, а најпознатији стручњаци у тадашњој Југославији проценили су, каже Одавић, да га треба изместити на другу локацију. Измештање моста трајало је од 1966. до 1972. године, скидан је и обележен камен по камен и премештен неколико километара низводно. Правило је да се измештени мостови не могу наћи под заштитом УНЕСКО и зато Арсланагића мост нема такав статус“, објашњава Одавић.
Kако каже, специфичност мосту даје и асиметрија која је према појединим наводима последица асиметрије терена, док је према другим тврдњама на изглед моста утицало то што је неколико пута обнављан. Мост је претпрео оштећења у Другом светском рату 1943. године, али и 1956. године под налетом плаховите Требишњице.
Осим Арсланагића моста, за Требиње су значајна још два моста: камени остаци грађевине из римског доба и камени мост изграђен 1931. када је железничка пруга из Требиња требало продужити до Билеће, Никшића и Подгорице. „Тада је направљен тај прелепи мост који је сада под водом. Постоје иницијативе да се преместии и надамо се да ће доћи време када ће бити више новца и могућности за то. Сада мост може да се види само када се врше годишњи ремонти у хидроелектрани и када ниво језера драстично опадне”, каже Одавић.
(Извор Танјуг)
