Ova mapa pokazuje zapanjujuću količinu detalja, uključujući obrasce veza između neurona, a i nešto što bi moglo da liči na novu vrstu nervnih ćelija.
Kompanija „Gugl”učestvovala je u stvaranju do sada najdetaljnije karte veza u ljudskom mozgu. Ova mapa pokazuje zapanjujuću količinu detalja, uključujući obrasce veza između neurona, a i nešto što bi moglo da liči na novu vrstu nervnih ćelija.Mapa mozga, koja je besplatno dostupna na mreži, prikazuje 50.000 ćelija u tri dimenzije koje tvore 130 miliona sinaptičkih veza. Podaci iznose 1,4 pentabajta, što je otprilike 700 puta veći kapacitet skladištenja od prosečnog modernog računara.
„Ova karta je toliko puna podataka da stručnjaci još uvek nisu stigli da je detaljno istraže”, kazao je stručnjak Viren Džen iz „Gugla”. „Prvi put vidimo stvarnu strukturu tako velikog dela ljudskog mozga”, rekla je biolog Ketrin Dulak sa Univerziteta Harvard.Projekt mapiranja mozga pokrenuo je Džef Lihtman sa Univerziteta Harvard nakon što je za svrhe istraživanja dobio deo mozga 45-godišnjakinje s epilepsijom otpornom na lekove. Pacijentkinji je uklonjen levi hipokampus, koji je bio izvor njenih napada. Hirurzi su pritom morali da uklone i određeni deo zdravog moždanog tkiva koje je prekrivalo hipokampus.
Za mapiranje celog ljudskog mozga potrebna je količina podataka koja je još 1.000 puta veća. On navodi da bi ta baza podataka bila „uporediva s količinom digitalnog sadržaja koji se tokom godine stvori na Zemlji”.
Lihtman i kolege su odmah konzervisali uzorak mozga, a zatim ga obojili teškim metalima poput osmijuma da bi pod elektronskim mikroskopom mogle biti vidljive spoljne membrane svake ćelije. Zatim su isekli deo mozga na delove debljine oko 30 nanometara, što je otprilike hiljaditi deo debljine ljudske dlake, i elektronskim mikroskopom slikali svaki deo, piše New Scientist.
(Deposit/Alexmit)
Nakon toga su posao preuzeli Džen i kolege iz „Gugla”, sastavljajući dvodimenzionalne delove u trodimenzionalnu zapreminu. Koristili su veštačćku inteligenciju da bi rekonstruisali izdanke koji povezuju jedan neuron s drugim i da bi označili različite tipove ćelija.Naučnici su tokom tog postupka duboko u korteksu pronašli tajanstvene parove neurona. „Dve ćelije bile su usmerene u suprotnom smeru na istoj osi. Niko ne zna zašto”, rekao je Džef Lihtman.
Kolika je količina podataka potrebna da se mapira ceo ljudski mozak?
Viren Džen i Džef Lihtman bili su deo istraživačke grupe koja se 2020. založila za mapiranje celog mozga miša na sličnom nivou pojedinosti. „Ceo mozak miša samo je 1.000 puta veći od ovog, eksabajt umesto petabajta. Pretpostavljam da je to nešto što ćemo moći učiniti za deset godina”, objasnio je Lihtman.Za mapiranje celog ljudskog mozga potrebna je količina podataka koja je još 1.000 puta veća. On navodi da bi ta baza podataka bila „uporediva s količinom digitalnog sadržaja koji se tokom godine stvori na Zemlji”. Najdetaljniju mapu dela mozga možete pogledati ovde.
(Izvor B92)
