Чињеница је да је стил руковања телефоном за сваког од нас јединствен и непоновљив – људи држе телефон на различите начине, прелазе прстима преко екрана осетљивог на додир, користе апликације. То су особине које треба пратити, предлажу руски стручњаци.
Тим Института за интелигентне кибернетичке системе Националног истраживачког нуклеарног универзитета МИФИ развио је систем континуиране аутентификације корисника мобилних уређаја на бази биометрије понашања. Резултати истраживања представљени су на неколико међународних конференција, речено је „Спутњику” у прес-служби универзитета.
Тренутно је један од најпопуларнијих система за заштиту мобилних уређаја аутентификација заснована на лозинкама. Али ово је неугодно за кориснике јер су присиљени да константно уносе дигитални или графички кључ. Алтернатива је аутентификација отисака прстију која такође има значајне недостатке: нападачи могу копирати отиске прстију или чак додати своје властите блокирањем уређаја уз помоћ злонамерних апликација.
Овакав систем за потврђивање је погодан
зато што, за разлику од лозинки или
отисака прстију, биометријске функције
понашања не могу бити изгубљене,
копиране, украдене или лажне.
Предност методе коју предлажу стручњаци из Русије јесте континуирана заштита од спољашњих сметњи, без додатних акција од стране корисника. Метода бихевиористичке биометрије омогућава посматрање параметара карактеристичних за особу приликом руковања уређајем и одређивање ко користи паметни телефон: власник или друге особе.
Чињеница је да је стил руковања телефоном за сваког од нас јединствен и непоновљив – људи држе телефон на различите начине, прелазе прстима преко екрана осетљивог на додир, користе апликације. То су особине које треба пратити, предлажу руски стручњаци.
Овакав систем за потврђивање је погодан зато што, за разлику од лозинки или отисака прстију, биометријске функције понашања не могу бити изгубљене, копиране, украдене или лажне. Због тога се постиже висок степен заштите уређаја од спољашњих утицаја.
„Научна новина нашег пројекта је у томе да обезбеди континуирану проверу идентитета за мобилне кориснике у складу са њиховим понашањем и биометријским карактеристикама и представља прву примењену технологију анализе података, машинског учења и вештачке неуронске мреже. Осетљивост сензора, којима су опремљени савремени паметни телефони, омогућава да се нагласе карактеристике понашања за сваког корисника, и да се, на основу мноштва података из екрана осетљивог на додир и других сензора за аутентикацију, обезбеди висок степен тачности и поузданости”, рекао је менаџер пројекта, доцент на катедри „Криптологија и сајбер-опасност” Константин Когос.
Технологија може бити интересантна за произвођаче и програмере мобилних уређаја и апликација у којима је потребна непрекидна идентификација корисника, посебно када се ради о банкарству, пословним апликацијама и инстант-месинџерима.
(Спутњик Србија)
