Да ли је напокон крај разбијеним екранима мобилних телефона?
Научници су направили нову врсту стакла које је пет пута отпорније на пуцање од обичног, а то би напокон био крај мукама корисника паметних телефона чији екрани често пуцају при паду или нагњечењу. Направљен је композитно од стакла и акрила, што му омогућује спој снаге, чврстоће и прозирности, а резултат је рада на Универзитету Макгил у Монтреалу у Kанади.
Надахнуће за снажније и чвршће стакло је унутрашњи седефни слој шкољки мекушаца, познатији под називом „мајка свих перли”, који сличи испреплетеним спојеним лего-коцкицама на микроскали. Иако је реч о стаклу, нови материјал има отпорност која више подсећа на пластику и не ломи се при удару, објашњавају канадски научници. Ако би почела масовна производња, једном заувек решио би се проблем пуцања стакла.
Шкољке мекушаца чини 95 посто креда, која је врло крхка у својем изворном облику. Но седеф који обавија унутрашњи део шкољке, направљен је од минијатурних плочица које подсећају на минијатурне лего-коцкице, што га чини екстремно јаким и чврстим. Исто тако је врло савитљив, па омогућује шкољкама отпорност на пуцање при ударима. Невероватно, али седеф има ригидност крутог материјала и издржљивост меког материјала, што му даје најбоље карактеристике из оба света.
Направљен је од крутих комада твари у виду креде између којих су слојеви меких високоеластичних протеина. Та структура даје изузетну снагу, која је чини 3.000 пута чвршћим од самих материјала који је чине. Проучавањем структуре биолошких материјала и разумевање њиховог функционисања пружа инспирацију, а понекад и нацрте за нове материјале. Нови материјал је не само трипут јачи од нормалног стакла, већ и пет пута отпорнији на ломљење.
Канадски научници су поновили архитектуру седефа коришћењем стаклених пахуљица и акрила у слојевима, што је резултирало веома снажним прозирним материјалом који се може јефино и лако производити. Након тога отишли су корак даље и тај композитни материјал учинили оптички прозирним, променом индекса преламања светлости акрила. Следећи корак био је побољшање несаломљивог стакла уградњом паметних технологија које би том материјалу омогућиле да мења своја својства, попут боје, механичких особина и проводљивости. Студија канадских научника објављена је у часопису Science.
Извор Зимо
