промене у шеми спавања заправо узнемирују системе људског организма, што утиче на процесе као што су регулација температуре, регенерација ћелија и варење.
Сваки човек би, у савршеном свету, вероватно одлазио на спавање увече, када осети умор и будио се после осам сати освежавајућег сна, у време које диктира његов „унутрашњи сат”. Али то се у реалности ретко дешава.
Многи родитељи и запослени често су растрзани између смена на послу, одласка деце у вртић, школу, породичних дешавања, посета и других обавеза… Због свега тога неретко се дешава да лежу касно и спавају мало јер због обавеза морају да устају „раном зором”.
Зато викендом искључују своје будилнике и прибегавају дужем спавању мислећи да ће тако надокнадити све оне изгубљене сате спавања. Ипак, стручњаци сматрају да неравномерна „расподела сна” потенцијално може угрозити здравље и чак изазвати неке хроничне болести.
Наведени образац „надокнаде сна” повезан је
и са повећаним индексом телесне масе,
кључним маркером у дијагностици гојазности.
Додатне студије су пронашле сличне везе са
Алцхајмеровом болешћу и са већим ризиком
(за 11 одсто) од добијања срчаних обољења.
Тил Ренеберг, хронобиолог у Институту за медицинску психологију на Универзитету Лудвиг-Максимилијан у Минхену, у Немачкој, описао је још раније ефекте које изазивају драстичне промене у обрасцу спавања. Приметио је да многи људи дуже спавају током викенда како би надокнадили недостатак сна током седмице или се наспавали после ноћних излазака, вечера (које се обично организују викендом)…
Сви они, каже Ренеберг, сматрају да је здраво да спавају када им се за то укаже прилика, али промене у шеми спавања заправо узнемирују системе људског организма, што утиче на процесе као што су регулација температуре, регенерација ћелија и варење.
Ренеберг и његов тим открили су да је наведени образац „надокнаде сна” повезан и са повећаним индексом телесне масе, кључним маркером у дијагностици гојазности. Додатне студије су пронашле сличне везе са Алцхајмеровом болешћу и са већим ризиком (за 11 одсто) од добијања срчаних обољења.
Шта можемо да учинимо како бисмо смањили ризик од могућих последица нередовног спавања? Свакако, сам чин спавања би требало да добије „више поштовања”. Било би лепо када би послодавци, школски систем и администрација (од којих нам зависи животни распоред), усагласили своје активности са нашим биоритмом. Али ту се поново удаљавамо од реалности…
Дакле, пошто већина људи није у ситуацији да дâ отказ, мења посао и исписује децу са тренинга и из школа, стручњаци саветују да пробамо, што је више могуће, да задржимо уједначен распоред спавања, и током радне недеље и викенда, да би тела имала прилику да уђу у сопствени здравији ритам.
У 2007. години откривена је веза између нарушавања природног ритма сна и канцерогених обољења те се Светска здравствена организација огласила упозоривши да рад људи у ноћним сменама вероватно делује слично као и канцерогене материје.
(Маја Стојановић, РТС)
