Најмање икада склопљене машине пристизале су по следећем реду вожње у станицу Нобелова награда.
Најпре је Француз Жан-Пјер Соваж, а Универзитета у Стразбуру, два молекулска прстена спојио у ланац назван катенен (на латинском catena значи ланац). Осам година доцније је Британац сер Џејмс Фрејзер Стодарт са Нортвестерн универзитета начинио ротаксан, нанизавши прстенове атома унутар ланца који су се кретали дуж осовине. Напокон је 1999. Холанђанин Бернард Феринга са Универзитета у Гронингему начино молекуларни ротор с лопатицама који се непрестано обртао у истом смеру.
И тако се 2011. појавио први нанонауто на четири точка у свету. Ако сте довољно спретни и умешни, чак милион возила можете да поређате на једној буви! Најмањи ауто, сачињен од неколико атома – само шасија, две осовине и точкови – на чију израду су истраживачи утрошили осам година. Дугачак је три-четири нанометра (нанометар је милионити део милиметра), што је тање од човекове ДНК и, кудикамо, од људске власи косе (у просеку, 80.000 нанометара)! Уобичајен канцеларијски папир дебео је, чак, 100.000 нанометара!
Иако толико сићушан да се види једино под микроскопом, необичан четвороточкаш се котрља по танкој скрами од злата. На шасију и осовине, у облику великог латиничног слова „Х”, начињених од угљеникових атома, прикачена су четири точка – четири молекула угљеника C60, познатог под именом фулерен. Суштинско питање гласи: да ли се мајушна скаламерија креће или котрља? У сваком случају, помера се напред, додуше кривудавом путањом, и то истраживаче с Рајс универзитета највише радује.
У једном огледу такозвано возило је покренуло боцу 10.000 пута већу! За следећу годину најављене су прве трке наноаутомобила који ће клизити по златној подлози охлађеној на 268 Целзијусових степени испод нуле )апсолутна нула износи минус 273, 15 степени).
Замишља се да будући нанокамиони или нановозови на светлосни погон (фотони) превозе терет, попут хемоглобина који разноси кисеоник у крви. Свеједно је да ли се користе за израду будућих чипова (самосклапање транзистора и спојева) или молекуларних мотора у организму, важно је да могу да се усмере на задато место.
