Упркос бројним истраживањима, црвена крвна зрнца још могу изненадити научнике, а то понекад, нажалост, долази и по цену живота.
Болан губитак новорођеног детета омогућио је научцима кључне увиде у ретке крвне групе, које су први пут уочене код људи пре 40 година. Нова студија могла би спречити трагедије у будућности разоткривањем молекуларног идентитета релативно нове крвне групе познате као Er систем. „Студија показује да нас, чак, након свих досадашњих истраживања једноставна црвена крвна зрнца још могу изненадити”, истиче ћелијски биолог Еш Тој са британског Универзитета у Бристолу.
Одређивање крвне групе описује присутност и одсутност комбинација протеина и шећера који облажу површине црвених крвних ћелија. Иако могу послужити у различите сврхе, наше тело најчешће користи те антигене на површини ћелије као идентификационе маркере помоћу којих разазнаје себе од потенцијалних нападача у телу.
Хемолитичка болест
Највише смо упознати са системима крвних група ABO и резус фактора (Rh плус или минус), углавном захваљујући њиховој примарној важности у усклађивању трансфузије крви. Но, заправо постоји много различитих крвних група, које се темеље на великом броју антигена на површини ћелије и њихових варијанти. Већина главних идентификована је почетком 20. века, но систем назван Er истраживачи су открили тек 1982. године, чинећи темељ за 44. крвну групу. Шест година касније идентификована је верзија названа Erb. Шифра Er3 коришћена је за описивање одсутности Era и Erb. Иако је деценијама јасно да ти антигени крвних ћелија постоје, мало се зна о њиховом клиничком учинку.
Kада се крвна ћелија појави с антигеном који људско тело није класификовано као један од његових, активира се имунолошка одбрана шаљући антитела да означи сумњиве ћелије које носе антиген за уништење. У неким случајевима неподударност између крвне групе нерођеног детета и његове мајке може узроковати проблеме, ако мајчин имунолошки систем постане осетљив на те антигене. Противтела створена као одговор могу затим проћи кроз плаценту и довести до хемолитичке болести код нерођеног детета.
Секвенцирањем генетских кодова, истраживачи су успели да одреде ген који кодира протеине на површини ћелије, а изненађујуће је било то што је он већ познат медицинској науци као PIEZO1. Тај ген је, наиме, повезан с неколико познатих болести.
Срећом, данас постоји неколико метода спречавања или чак лечења хемолитичке болести код новорођенчади, укључујући инјекције за труднице и трансфузије крви за новорођенчад. Нажалост, у једном од случајева које студија наводи трансфузија крви након порођаја царским резом није успела спасити дететов живот, што указује да је лекарима и наученцима нешто промакло.
Пет варијација антигена
„Радимо на ретким случајевима”, рекла је за Wired серолошкиња Никол Торнтон из британске Националне здравствене службе за крв и трансплантацију (NHSBT). Назнаке ових антитела јављивале су се годинама, али због ретке појаве њихово разумевање до сада није било могуће. Стога су Торнтон и колеге, предвођени серолошкињом NHSBT-а Вањом Kараматић Кру, анализирали крв 13 пацијената са сумњивим антигенима. Идентификовали су пет варијација Er антигена, односно три већ познате варијанте – Era, Erb, Er3 и две нове, Er4 и Er5. Студија је објављена у научном часопису Blood.
Секвенцирањем генетских кодова пацијената, истраживачи су успели да одреде ген који кодира протеине на површини ћелије, а изненађујуће је било то што је он већ познат медицинској науци као PIEZO1. Тај ген је, наиме, повезан с неколико познатих болести. Мишеви без овог гена умиру пре рођења, а они којима је избрисан само у црвеним крвним ћелијама завршавају с прехидрираним и крхким крвним ћерлијама. „Piezo протеини су механосензорни протеини које црвена крвна зрнца користе да осете када су стиснути”, објашњава Тоје.
Брисање одговорног кривца
Кру и њен тим потврдили су своја открића брисањем PIEZO1 у ћелијској линији еритробласта, прекурсора црвених крвних ћелија, и тестирањем на антигене. Наравно, PIEZO1 је потребан да би Er антиген био додан на површину ћелије. Пошто су открили високу распрострањеност Er5 варијанте у афричкој популацији, истраживачи сумњају да би ова варијанта могла пренети неку врсту предности против маларије, попут неких других ретких крвних група које се тамо налазе.
„Протеин је постоји у само неколико стотина копија у мембрани сваке ћелије. Ова студија, доиста ,наглашава потенцијалну антигеност чак и врло ниско изражених протеина и њихову важност за трансфузиону медицину”, сматра Еш Тој.
(Зимо)
