Звучи чудновато, али је могуће, чак је и опасно по живот. Ту се крије објашњење зашто су поједини маратонци умирали после трчања.
Пијте само када сте жедни
Осам чаша дневно – мало или много? Зависи од онога ко пије, а он мора да ослушкује своје тело или, боље рећи, своје грло. А шта мора да се попије? Обична пијаћа вода.
На Универзитету Монаш (Аустралија) први пут су показали када ни гутљај више не може да се прогута. Наравно, свако од нас има другачију потребу за овом текућином.
Дакле, не слушајте никакве препоруке за (не)мршављење, наливајте се само када сте жедни. Добра вест јесте да можете попити и осам чаша, како су неки саветовали, и да вам неће шкодити. Појединцима је и мање од тога сасвим довољно. Како знамо када да се зауставимо?
Сувишно испијање изазива невоље, чак доводи до опијања водом или, стручно казано, хипонатремије. Замислите да кажете за некога да се опио водом?! У том случају износ натријума у крви се неприродно смањи, што узрокује сваковрсне невоље – од тромости (летаргија) преко мучнине до дубоке несвести и, чак, до смрти.
Али све до сада није се схватало како људско тело с тим излази на крај и да ли постоји снажан одзив да се престане с наливањем. У огледу је од 20 добровољаца захтевано да објасне колико су се напрезали гутајући воду у два случаја: после вежбања када су били жедни и након наговора да попију што више.
Уочено је да су учесници били изложени троструко већем напрезању када су испили много воде, што значи да тело само одређује колико се ове течности може налити чинећи то сувише напорним. Дакле, прекорачили су границу неке врсте отпора када су рефлекси за гутање били осујећени.
Истовремено је сниман мозак (функционална магнетна резонанција, fMRI) пре уношења и након уношења течности у оба случаја. У опијању водом лево предчеоно подручје било је знатно више узнемирено, а то потврђује да је чеони део (frontal cortex) утишао рефлексе који спречавају претерано пијење. И зато су испитаници прогутали онолико колико су истраживачи тражили.
Упркос ограничењу да је спроведено на малом узорку, ово истраживање даје прве наговештаје како људско тело надзире унос течности. Сетимо се да су поједини маратонци умирали зато што им је саветовано да попију што више текућине после трчања.
