Више од 11.000 научника из 153 државе прогласило је ванредно стање за климу, упозоривши да оно може донети „нечувене патње” ако се хитно не предузме акција ради очувања биосфере.
„Научници имају моралну обавезу да јасно упозоре човечанство на било коју велику егзистенцијалну претњу”, кажу потписници текста објављеног у уторак у часопису „Биосајенс”.
„Упркос 40 година светских преговора о клими, уз неколико изузетака, пословали смо уобичајено и увелико смо пропустили да се ухватимо у коштац с тим осетљивим питањем”, пише Савез научника, а предводе их Вилијам Рипл и Кристофер Волф са Универзитета (америчке савезне) државе Орегон.
„Климатска криза стигла је и убрзава се брже него што је већина научника очекивала”, пишу потписници. Препоручују шест корака који би требало да ублаже најпогубније учинке климатских промена: заменити фосилна горива нискоугљичним обновљивим изворима; смањити емисије загађења попут метана; заштитити екосистеме на Земљи; јести углавном храну базирану на биљкама, а мање на производима животињског порекла; стварати привреду без коришћења угљеника; стабилизовати светску популацију, преносе „Независне”.
Научници кажу да су охрабрени недавним манифестацијама младих људи који петком упозоравају владе да крену у акцију за спас планете, као и другим основним кампањама. Као Савез светских научника, потписници истичу да су спремни да помогну владама и свима који доносе одлуке у пословању и развоју у остварењу праведног прелаза на обновљиву и праведну будућност. Човечанство треба да поступа тако „да одржи живот на планети Земљи, нашем једином дому”, наводе потписници.
(Извор Спутњик)
I Platon, dok je koristio vladaocu u sistemu zasnovanom na robovlasništvu, uživao je blagodeti „demokratije“. Tako da antičku Grčku možemo nazvati nastankom sistema demokratizma. Demokratija za mali, odabrani broj ljudi koji koriste vladtodršcu. A čim je iz njegovih usta prozborila misao da ljudi od znanja treba da vode državu ( narod ), odmah je doživeo sudbinu većine, sudbinu roba. To što ga je da pijace robova otkupio njegov prijatelj, poklonivši mu slobodu, ne menja njegovu robovsku sudbinu. Danas se robovska sudbina naučnika, potpisnika i ove humane deklaracije, ogleda u ukidanju finansiranja raznoraznih projekata ako ne služe interesu vlastodržaca, ma koju odoru da ima na sebi: vojnu odoru, odoru kapitala itd. I najblistavijih umovi biće na hlebu i vodi ako ne služe vladtodršcu. Mogu oni da povremeno spiraju odgovornost sa sebe lepim izjavama ali to ne menja istinu i o njihovom učešću u stvaranju stanja u kome se danas nalazimo. Nobel je slika i prilika današnje nauke. Kao i svi oni posle njega koji su stvorili atomsku bombu.
Čovečanstvu treba žestok zaokret ka samom sebi. Mladi su uvek protestovali. Dok ne odrastu i počnu da zavise od nekog drugog a da taj drugi više nije njegova porodica. Pa zar nisu „Deca cveća“ koji su se toliko borili protiv državne politike u SAD-u za vreme rata u Vijetnamu postali najodaniji poslušnici i kreatori te iste politike koja danas uništava svet?