Poslednjih godina agresivno je nastavljena eksploatacija teme o tobož sveprisutnim glistama sa svojim izmaštanim pogubnim dejstvom.
Prof. dr Zoran Radovanović
Još pre nekoliko decenija bile su česte infekcije glistama – od dečjih („pundravci”) do rudarskih. Tada se za ljude bizarnog ponašanja govorilo da „izvode besne gliste”. Taj izraz je vremenom nestao, uporedo sa proređivanjem učestalosti zaražavanja glistama, bilo pomenutim (i drugim) oblim, bilo pljosnatim, poput pantljičare i metilja. Zanimljivo je da je, umesto sve ređe pojave pravih glista, obično u crevima, ali i drugde (trihinela je, recimo, u mišićima), ostao i čak bujao strah u glavama, tačnije umovima ljudi.
Davne 2001. godine jedna Amerikanka je navodno uočila da se u ranici njenog sina vide sitna vlakna. „Bolest” koju je nazvala morgeloni postala je globalni fenomen. U jednom našem dnevnom listu objašnjavano je da su u pitanju „nepoznate životinjice nalik na crviće koje ispuštaju silikonske končiće”. Sreća je što je ta uspaničena majka vršila pritisak na vlasti da se čovečanstvo spase umišljene nevolje, pa je istraživanje pokazalo da od 115 „obolelih” osoba 77 posto čine žene, da njih oko 60 posto ima kognitivne poremećaje („nisu sasvim svoje”), a da je polovina pod narkoticima. Za „pronalazačicu” morgelona se ispostavilo da boluje od Minhauzenovog sindroma preko bližnjih (pojednostavljeno rečeno, skretala je pažnju na sebe povređivanjem deteta).
Morgeloni su pali u zaborav, jer su i „bolesnici” shvatili da je reč o pamučnim vlaknima i sitnim fragmentima kože, ali su ih zamenila druga slična „otkrića”. U ovo doba postistine, važno je uverljivo „složiti priču”, pa je tako polovinom prošle decenije u našem delu sveta dominirala vest da smo svi, a posebno deca, masovno zaraženi „crvima” i da je lek toksični hlor-dioksid. Majke su masovno napajale svoju decu ovim opasnim izbeljivačem, a „dokaz” o njegovom dejstvu bile su krpice crevne sluznice u stolici nesrećne dece, koje su shvatane kao gliste, nepoznate medicinskim stručnjacima. Otrov je nabavljan za 50 evra u Hrvatskoj i Sloveniji, a za ženu krajnje upadljivog ponašanja, nažalost lekarku, koja ga je reklamirala, zainteresovala se naša policija, pa je ona pobegla u svoju matičnu zemlju. Tako je, srećom, bar privremeno utihnula i ta ludost.
Poslednjih godina agresivno je nastavljena eksploatacija teme o tobož sveprisutnim glistama sa svojim izmaštanim pogubnim dejstvom. Tako nas „čuveni” akademik Skrjabin iz nepostojeće Ruske akademije nauka grada Novosibirska ubeđuje kako „svaka treća jedinka u biološkom svetu ugine izjedena crvima”. Druga prevarantska firma poziva se na američke nacionalne institute za zdravlje, pripisujući im tvrdnju da „prosečan muškarac u svom telu ima do jednog kg parazita”, uz objašnjenje: „Paraziti (crvi) hrane se crvenim i belim krvnim zrncima”. Takva institucija zaista postoji u Betezdi kraj Vašingtona, ali nije merila težinu crva koje malo koji čovek u razvijenom svetu ima u svom organizmu, već je izučavala normalnu mikrobiotu, tj. ukupnu masu neškodljivih mikroba u ljudskom organizmu i na njemu, a čine je bakterije, bakteriofagi, gljivice, protozoe i virusi, dakle jednoćelijski organizmi.
Tu je i dr Filip Dacić, „broj dva na svetskoj listi doktora prema medicinskom časopisu ’Medikprof’”, dobitnik jedne (pogrešno ispisane) kanadske nagrade, ali u nekom drugom univerzumu gde postoje dr Dacić i taj časopis, ali i običaj da se lekari rangiraju kao teniseri. Taj imaginarni naše gore list poručuje: „Ove godine parazitska infekcija je ubila 34.000 Srba”, što ne sme da nas čudi jer „83 od 100 ljudi su zaraženi, ali ni ne sumnjaju u tu činjenicu”. Srećom, postoji rešenje – ili „potpuno hirurško čišćenje organizma” ili – njegov čudesni lek.
Iz istog sveta mašte potiče i Bilal Hadžihalilović, profesor na „Istraživačkom institutu” i nosilac titula čije bi samo nabrajanje rasteglo predviđeni obim ovog članka. Ni Bilalu znanje i logika nisu jaka strana kada, recimo, kaže: „90 odsto bolesti kod prvobitno zdravih ljudi povezano je s vitalnom aktivnošću protozoa” (one nisu gliste!) ili kad ustvrdi: „Običan gradski stanovnik, naviknut na higijenu, lako se može zaraziti putem hrane, kontaktnih površina ili javnih mesta, jednostavno zato što se paraziti mogu zaraziti gotovo bilo gde” (!?).
Zajedničko za sve ove „stručnjake” je lukavo bacanje guste mreže čija će okca malo koga da propuste. Bradavice su siguran znak da paraziti razaraju organizam, ali tu su i neprijatan zadah iz usta i niz drugih simptoma. A oni koji ih nemaju treba preventivno da „čiste organizam” bar jednom ili dva puta godišnje. Ovih dana narod se ubeđuje da je upravo oktobar najbolji mesec za započinjanje tretmana.
Nećemo navoditi nazive tri „leka” iza kojih stoje iz virtuelnog sveta uvedene tri „naučne gromade”. Prevare sa glistama se i bez nas dovoljno napadno reklamiraju. Međutim, pitamo se zašto se tužilaštvo i policija ne zainteresuju za ceo taj hohštapleraj. Iskustvo sa izbeljivačem i njegovom promotorkom pokazuje kako je takav pristup delotvoran. Po svemu sudeći, prevladava stav da ljudska glupost i naivnost zaslužuju kažnjavanje. Zaboravlja se da je država tu da štiti i svoje naivne građane.
(Politika)
