Расте количина забрањених гасова, а научници не знају одакле они долате.
Научници су утврдили да брзо расту количине пет хлорофлуороугљика или CFC-а који оштећују озон у атмосфери, глобално забрањених 2010. године због опасности коју представљају за околину. У студији објављеној недавно у часопису Nature Geoscience тим међународних научника написао је да треба истражити извор емисија јер ако се не провере, представљају претњу клими. Углавном се користе у климатизационим уређајима, хладњацима, апаратима за гашење пожара и као погонски гасови аеросола. CFC су гасови стаклене баште које ствара човек и хиљадама пута јачи сз од угљен-диоксида. Њихова способност уништавања озонског омотача који штити Земљу од Сунца била је откриће које је Марију Молини и Шервуду Роуланду донело Нобелову награду за хемију 1995. године.
Поступно укидање CFC-а од 1987. до 2010, према Монтреалском протоколу, сматра се тријумфом сарадње у заштити животне средине – с извештајем УН у јануару који потврђује да озонски омотач зацељује и очекује се да ће се опоравити до 2060. Упркос забрани, три врсте CFC-а и даље се смеју користити као сировине за производњу алтернативних твари као што су хидрофлуороугљоводици (HFC), који су сами по себи опасни гасови стаклене баште. Компаније које користе CFC требало би да униште све преостале хемикалије и осигурају да нема цурења, док CFC као сировина не би требало постојати у производима за чији се развој користи.
Упркос томе, назчници кажу да континуирана употреба та три CFC-а објашњава зашто су њихове количине порасле у атмосфери. Још је збуњујуће порекло два преостала CFC-а (CFC-13 и CFC-112а), који нису потребни за производњу HFC-а, он тренутно немају познату употребу. „Заправо не знамо одакле долазе, а то је стварно помало застрашујуће”, рекао је коаутор извештаја Стефан Рајман, назлник у Швајцарским савезним лабораторијима за науку и технологију материјала. Ако емисије наставе да се повећавају, рескира се поништавање дела напретка постигнутог у опоравку озона, а ради се и о даљем доприносу опасним износима глобалног отопљења. „Емисије тих неколико гасова на истој су висини као емисије свих гасова стаклене баште у Швајцарској”, поручио је новинарима дотични научник. „Будући да сам из Швајцарске, то је нешто што ме стварно запрепашћује.”
(Индекс)
