Зашто ови глодари не могу да одоле музици?
Нова студија открива да се пацови инстинктивно крећу уз музику, што је способност за коју се раније сматрало да је искључиво људска. „Музика чини да изгубите контролу”, певала је Миси Елиот у једном од својих хитова који је готово немогуће чути а не заиграти. Сада су научници открили да пацови такође сматрају да је ритам неодољив. Уврежено мишљење је да је ова способност јединствена за људе и научници кажу да откриће пружа увид у животињски ум и порекло музике и плеса.
„Пацови су показали природну – то јест, без икакве обуке или претходног излагања музици – способност да синхронизују покрете са музиком коју чују”, рекао је др Хироказу Такахаши са Универзитета у Токију. „Музика снажно привлачи мозак и има дубоке ефекте на емоције и спознају.” Иако је у било примера животиња које плешу уз музику – Тик-ток има безброј примера – студија јапанског тима истраживача једно је од првих научних истраживања овог феномена.
У студији, објављеној у часопису Science Advances, 10 пацова је опремљено бежичним, минијатурним акцелерометрима за мерење и најсуптилнијих покрета главе. Затим су им пуштани једноминутни одломци из Моцартове Сонате за два клавира у Д-дуру, у четири различита темпа: 75, 100, 200 и 400 одсто оригиналне брзине. У истраживању је учествовало и 20 волонтера (људи). Научници су претпоставили да ће пацови више волети бржу музику јер њихова тела, укључујући откуцаје срца, раде бржим темпом.
Насупрот томе, временска константа мозга је изненађујуће слична међу врстама. Међутим, резултати су показали да су и пацови и људи имали оптималну усаглашеност ритма када је музика била у опсегу од 120-140 откуцаја у минуту, што је близу оригиналних 132 откуцаја у минуту Моцартове композиције. То сугерише да имамо заједничко омиљено подручје за праћење ритма. Научни тим открио је и да су пацови и људи климали у такту главом у сличном ритму и да би померање главе јењавало што би музика била бржа.
„Наши резултати сугеришу да оптимални темпо за синхронизацију откуцаја зависи од временске константе у мозгу”, објашњава Такахаши. Његов тим сада планира да истражи у каквој су друга музичка својства попут мелодије и хармоније вези са динамиком мозга. „Такође, као инжењер, заинтересован сам за коришћење музике за достизање среће”, закључио је професор.
(РТС)
