Резултати најновијег истраживања показали су да милијарде људи на Земљи користе воду у којој се налазе сићушни комади, то јест влакна пластике. Чак 83 одсто узорака је контаминирано.
Присуство влакана пластике које је утврђено у води из чесме у земљама широм планете навело је научнике на хитна истраживања о утицају тога на здравље. У истраживању које јe спровела непрофитна организација Orb Media, испитивани су узорци из петнаестак земаља. Више од 83 одсто узорака садржало је пластичне честице.
Просечан број честица пронађен
у узорцима од 500 милилитара креће
се од 4,8 у САД до 1,9 у Европи.
На неславној листи САД су заузеле прво место са загађењем од 94 одсто и присуством пластике у узорцима из Конгресних зграда и Трампове куле у Њујорку, чак и из седишта америчке Агенције за заштиту природне средине. Следе Либан и Индија. Када је о Европи реч, Велика Британија, Немачка и Француска имале су најмању стопу загађења, али је она ипак била 72 одсто.
Просечан број честица пронађен у узорцима од 500 милилитара креће се од 4,8 у САД до 1,9 у Европи. Резултати нових анализа указују на несумњиву распрострањеност загађења ове врсте у човековој околини у целом свету.
Ранија истраживања била су фокусирана на присуство пластике у океанима што је указало на то да човек једући морске плодове и рибу уноси микропластику у организам.
„Имамо довољно доказа које смо прикупили у природи да будемо забринути због дејства микропластике на живи свет. Уколико постоји утицај на жива бића ван градских и сеоских средина, како можемо да верујемо да влакна пластике у води неће имати утицаја на нас?”, објашњава докторка Шери Мејсон са Државног универзитета Њујорк, која је била супервизор истраживања.
Стручњаци наводе да човек свакодневно „обогаћује” природу огромним количинама пластике те да су последице већ ту. Присуство влакана и честица пластике у води која долази водоводом до наших домова је упозорење да су неопходна додатна истраживања да би се установили узроци контаминације и проучила могућа дејства на здравље.
Пластика јесте корисна, али би човек морао много да унапреди начин на који је баца када заврши са њеном употребом, упозорили су научници.
(Извор РТС)
