Русија је произвела једину плутајућу нуклеарну електрану на свету. То би могао бити веома важан технолошки пробој. Могу ли руске плутајуће нуклеарке да промене светску економију?
Вилијам Енгдал
Док су ЕУ и САД потпуно одустале од нуклеарне енергије као будућег извора напајања, практично у потпуности одустајући од изградње нових реактора и стављајући постојеће ван погона, Русија се тихо позиционирала као водећи светски градитељ нуклеарних електрана за цивилне потребе. Руска државна нуклеарна компанија Росатом управо је завршила изградњу прве комерцијалне плутајуће нуклеарне електране, успешно је превозећи до коначне дестинације на крајњем истоку Русије, где је знатно отежан приступ струји. Поред Русије, то би могло трансформисати потребе за енергијом у већем делу света кад су у питању земље у развоју. Додатни плус је што нуклеарне електране уопште не емитују угљен-диоксид, тако да политички мотивисано противљење засновано на причи о СО2 није утемељено.
Плутајућа нуклеарна електрана, названа „Академик Ломоносов”, сачињена је од два реактора снаге 35 мегавати. Заснована је на дизајну нуклеарних електрана које се налазе на бродовима флоте руских нуклеарних ледоломаца и у стању је да обезбеди 70 мегавати електричне енергије довољних за напајање града од 100.000 људи. Поређења ради, стандардна, копнена нуклеарна станица у САД или Европи је величине 1.000 мегавати, што их чини погодним једино за густо насељена, индустријска подручја.
Мањи реактори далеко су јефтинији за градњу када уђу у масовну производњу и знатно су погоднији за размештање у регионима у развоју, попут оних у Азији и Африци, где је недостатак поузданог дотока електричне енергије велика кочница за економски развој. Наводи се да цена изградње и инсталације „Ломоносова” износи 480 милиона долара, или око 6,90 долара по вату, што је тек за нијасну више од цене конвенционалне електране.
Пројектована је тако да траје 40 година пре него што буде пребачена на посебну локацију у Русији како би била растављена на делове, слично као што се ради са бродовима на нуклеарни погон. Посебно пловило је дугачко неких 140 метара и широко 30. Дизајн садржи нуклеарне реакторе доказане руске производње, који се већ скоро пет деценија поуздано користе за напајање њене флоте нуклеарних ледоломаца, највеће на свету. Само пловило је пројектовано да може издржати цунами или чак судар са копненом масом или другим бродом. Осмишљен је да буде стациониран на посебном месту на мору и повезан са копном подводним кабловима. Плутајуће јединице могу дејствовати као когенерацијски погони који могу напајати мрежу и одстрањивати велике количнине соли из морске воде, што их чини примамљиим за Блиски исток и друге регионе који имају проблема са водом.
У септембру је нуклеарка „Академик Ломоносов” стигла до свог одредишта у Певек, удаљени северни аутономни дистрикт Чукотке, где ће пре краја трекуће године бити повезана са електричном мрежом. То је једина плутајућа нуклеарна електрана у оперативном стању која постоји, што је значајан подухват имајући у виду огромне економске санкције које је Запад наметнуо Русији од 2014. Плутајући „Ломоносов” биће више него добра замена постојећој малој нуклеарној електрани у Билибину, најмањој и најсевернијој оперативној нуклеарној електрани на свету, која је управо у процесу расформиравања, баш као и мала конвенционална електрана.
Због чега плутајућа?
Идеја да се изгради реактор нуклеарне енергије на посебној барки или плутајућој платформи има мноштво предности. Прво, због тога што су сами реактори далеко мањи и пројектовани за деловање у води, они могу бити модуларни или фабрички произведени, што омогућава велику економску уштеду у односу на конвенционалне нуклеарне електране. Стандардни нуклеарни реактори углавном морају сваки пут изнова бити конструисани и грађени по мери муштерије и места где ће бити смештени, што их чини изузетно скупим и захтева године изградње, у неким случајевима чак 18 година. Капацитет малих плутајућих реактора може се проширити тако да подржи напајање подручја са ограниченим изворима енергије, а уклоњен је и проблем проналаска великог земљишног простора (будући да плутају на води).
Нуклеарни реактор „Академик Ломоносов” је изграђен у посебном државном бродоградилишту „Балтички завод” у Санкт Петербургу, које гради нуклеарне ледоломце. Потом је неколико недеља довожен из Мурманска до свог одредишта у Певеку. Певек је кључна лука на руској Северноморској рути. Компанија Росенергоатом је издала саопштење: „С обзиром на то да ће плутајућа електрана бити смештена у Певеку, тиме ће се посебно подстаћи социјални и економски развој општинског округа Чаун, али и Чукотке генерално. Чаун ће тако постати један од главних инфраструктурних елемената у оквиру програма развоја Северноморске руте.” Русија је недавно почела радити на развитку северноморске руте до Азије и арктичких вода како би транспортовала свој течни природни гас у Кину и на друга азијска тржишта. Како се трговина буде ширила, планирана је градња још неколико плутајућих нуклеарних електрана дуж те руте.
„Академик Ломоносов” у луци Певек (Business Insider)
Русија поседује највећу флоту ледоломаца на нуклеарни погон на свету, што је врло добра искуствена база за градњу плутајућих електрана које користе исти основни реактор. Балтичко бродоградилиште, једно од највећих у Русији, има под својим окриљем све потребне пратеће индустрије: инжењерско одељење, дрвно-прерађивачку производњу, производњу лучке машинерије, производњу електричне енергије, металуршку производњу, одељење за истраживање и развој, и само бродоградилиште. Завршетак изградње „Ломоносова” је велики подухват имајући у виду да су 2014. матичној компанији „Уједињена корпорација за бродоградњу” уведене санкције од стране америчког министарства финансија због Украјине и Крима.
У почетку ће се приобалне нуклеарне електране градити за удаљена подручја Русије која је тешко напајати енергијом, нарочито она богата минерлима и нафтом на далеком северу. Такође, будући реактори ће се користити за напајање поморских платформи за нафту и гас у удаљеним регионима. Након успешног пуштања у рад реактора на „Ломоносову”, план је да се изгради флота плутајућих платформи која би електричном енергијом напајала градове и места широм Русије, што би укључивало и грејање домова и пословних објеката, чиме би се отвориле нове велике могућности за економски развој. Још једна могућа примена плутајућих нуклеарних електрана попут „Ломоносова јесте напајање постројења за десалинизацију”, у којима би – према речима произвођача – било могуће обезбедити 240.000 кубних метара воде за пиће на дневном нивоу.
Тржишта у развоју
Још једна предност руских плутајућих електрана је чињеница да се граде у великом бродоградилишту, уз коришћење тестираних производних процеса, уместо директно на лицу места. То ће с временом знатно умањити трошкове производње како се буду градиле нове јединице, чинећи их приступачним и повољним за мање државе у развоју. Даље, нуклеарна енергија има кључне предности у томе што није спорадична попут соларне или енергије ветра. Гориво за реактор „Академик Ломоносов” траје 12 године пре него што буде потребно да се промени.
На недавно одржаном састанку југоисточних азијских држава (ASEAN), руски премијер Дмитриј Медведев присуствовао је дискусијама о продаји руских плутајућих реактора, које је оценио „веома обећавајућим”. Медведев је за „Банкок пост” изјавио да је руска државна фирма Росатом отворена за сарадњу са Асоцијацијом југоисточних азијских држава (ASEAN). „Преговори су у току са неким државама ASEAN-а по питању изградње нових центара за нуклеарну науку и технологију”, рекао је.
Октобра 2019. на првом руско-афричком самиту у Сочију, на којем је Русија обзнанила да отписује 20 милиона долара дуга које су разне афричке земље имале према Совјетком Савезу, отворена је могућност за још једно потенцијално подручје на којем би руска нуклеарна технологија – нарочито мање и јефтиније плутајуће нуклеарне електране чију ефикасност је доказао успех „Ломоносова” – могла обезбедити значајну енергетску перспективу за развој Африке.
Русија је данас у Египту ангажована на пројектовању великог копненог нуклеарног комплекса Ел Даба са четири веће јединице, за који је Москва одобрила значајне зајмове са ниским каматама. Када буде завршен 2026. oчекује се да ће комплекс обезбеђивати и до 50 одсто енергије потребне Египту. Русија тренутно око нуклеарне енергије преговара и са Етиопијом. Чињеница да је Русија данас најактивнији субјект у индустрији цивилне нуклеарне енергије представља и велику маркетиншку предност.
Египатски председник (стоји ) на потписивању споразума о изградњи нуклеарне електране Ел Даба.
Са својим пројектом плутајућих нуклеарних електрана, Русија се тренутно налази у јединственом положају. Једина друга држава која активно ради на развоју плутајућих нуклеарних електрана, Кина, далеко је иза Русије, јер је њен прототип, како се наводи, још у фази нацрта. Безбедност, величина и флексибилност руског пројекта говоре да би Русија могла остварити снажан допринос глобалној економији. А за оне који сматрају да је угљен-диоксид проблем, технологија је лишена штетних емисија.
(Извор Нови Стандард)
