Studija je otkrila da je nekoliko tipova infekcija u maloletničkom uzrastu povezano sa multiplom sklerozom koja se javlja posle 20. godine.
Od prvog opisa multiple skleroze 1868. godine, uzroci ove bolesti nikada nisu u potpunosti utvrđeni. Kao važni su identifikovani geni, zbog čega je postojanje multiple skleroze kod drugih članova porodice povezano s većim rizikom od razvoja bolesti kod mlađih članova.Nedavno objavljeni rezultati studije su otkrili da je nekoliko tipova infekcija u maloletničkom uzrastu povezano sa multiplom sklerozom koja se javlja posle 20. godine, prenosi Science Alert.
Ispitivano je dobijanje mononukleoze u različitim uzrastima, jer su maloletničke godine vreme kada izloženost najverovatnije povećava rizik od dobijanja multiple skleroze. U studiji je učestvovalo 2,5 miliona ljudi koji žive u Švedskoj.
Ovo bi moglo da objasni i zašto ljudi sa multiplom sklerozom, takođe, imaju više infekcija za koje je potrebno bolničko lečenje. Nova studija, objavljena u JAMA Network Open, pokazala je da je mononukleoza, tj. glandularna groznica jedna od infekcija koje su najviše povezane s rizikom od dobijanja multiple skleroze u maloletničkim godinama i da zaista predstavlja faktor rizika.
Neki naučnici sugerišu da infekcije poput infektivne mononukleoze ili „bolesti poljupca”, mogu da razviju teži oblik kod ljudi kod kojih će se kasnije pojaviti multipla skleroza jer im je imuni sistem već drugačiji.Ali drugo objašnjenje – ono koje je istraživala ova studija – kaže da je infekcija ta koja izaziva multiplu sklerozu. Takođe je utvrđeno da se porodice kod kojih se javlja više infekcija i na druge načine razlikuju od porodica koje imaju manje infekcija.
Možda su baš te razlike između ovih porodica – a ne same infekcije – ono što pomaže da se objasni rizik od multiple skleroze.Da bi potvrdili da su infekcije pravi faktor rizika za multiplu sklerozu, najnovija studija je poredila braću i sestre iz iste porodice, izazivajući kod njih proces bolesti. Braća i sestre dele veliki deo genetskog sastava i imaju sličan porodični život.
Ako jedno od njih dvoje – brat ili sestra dobije mononukleozu, a onda nastavlja da razvija i multiplu sklerozu, dok drugo ne razvije ni jedno ni drugo, to sugeriše da je mononukleoza, a ne genetska predispozicija, dovela do razvoja multiple skleroze. S druge strane, ako je samo jedno dobilo mononukleozu, ali se kod oboje kasnije razvila multipla skleroza, to ukazuje na genetsku predispoziciju.
Ispitivano je dobijanje mononukleoze u različitim uzrastima, jer su maloletničke godine vreme kada izloženost najverovatnije povećava rizik od dobijanja multiple skleroze. U studiji je učestvovalo 2,5 miliona ljudi koji žive u Švedskoj. Nešto manje od 6.000 je dobilo dijagnozu multiple skleroze nakon dvadesete godine.
Najveći rizik za dobijanje multiple skleroze primećen kada se infekcija javi između 11. i 15. godine (otprilike u vreme puberteta). Rizik opada s porastom godina i skoro potpuno nestaje do 25. Promene u mozgu i imunom sistemu koje se dešavaju u organizmu tokom starenja mogu da objašnjavaju ovu pojavu.
Tokom analize u kojoj su upoređivani braća i sestre međusobno, a onda oni s braćama i sestrama drugih porodica – otkriveno je da je bolest poljupca između 11. i 19. godine povezana sa značajno povećanim rizikom od multiple skleroze nakon dvadesete godine.Nova studija je, takođe, omogućila da se detaljnije sagleda kada je veća verovatnoća da će infekcija izazvati multiplu sklerozu. Pokazalo da glandularna groznica u ranijem detinjstvu predstavlja manji rizik nego kada se javi nakon jedanaeste godine.
Najveći rizik za dobijanje multiple skleroze primećen kada se infekcija javi između 11. i 15. godine (otprilike u vreme puberteta). Rizik opada s porastom godina i skoro potpuno nestaje do 25.Promene u mozgu i imunom sistemu koje se dešavaju u organizmu tokom starenja mogu da objašnjavaju ovu pojavu.
(Izvor Nacionalna geografija)
