Мисија „Гаја” треба да направи тродимензионалну мапу наше Галаксије и сними око милијарду звезда, што је око један одсто, а очекује се да открије хиљаде, па и десетине хиљада егзопланета Јупитеровог типа, око 500.000 квазара и десетине хиљада астероида и комета у Сунчевом систему, саопштено је на јубиларној 25. „Европској недељи астрономије и науке о космосу” у Прагу.
Проф. др Милан С. Димитријевић
У Прагу је од од 26. до 30. јуна 2017. одржан традиционални годишњи скуп у организацији Европског астрономског друштва (ЕАS) – „Европска недеља астрономије и науке о космосу” – EWASS 2017 (European Week of Astronomy and Space Science). Овај јубиларни, 25. Скуп, био је и највећи до сада, са 1.135 регистрованих учесника, 37 паралелних симпозијума, 736 предавања, пет пленарних предавања о најновијим астрономским достигнућима и пет предавања добитника награда. Како је организатор изјавио, буџет конференције износио је близу пола милиона евра.
Био сам присутан на Дванаестом регионалном европском астрономском скупу у Давосу у Швајцарској 1990. године, када је основано Европско астрономско друштво и за првог председника изабран Лодевијк Волтјер. Тада је донета и одлука о оваквим годишњим manifestacijama, које би организовало неко од националних астрономских друштава под патронатом ЕАS.
Из Србије је било седморо учесника:
Дарко Јевремовић, Владимир Срећковић,
Марко Сталевски, Александра Нина,
Кристина Рацковић, Вељко Вујчић и
аутор ово извештаја, а из наше научне
дијаспоре Мирослав Филиповић из
Аустралије и Мирјана Повић из Шпаније.
Први је био 1992. године у Лијежу, као Заједнички европски и национални астрономски скуп (JENAM – Joint National and European Astronomical Meeting), a затим 1993. у Торуњу, 1994. у Единбургу, 1995. у Катанији, 1996. у Севиљи, 1997. у Солуну, 1998. у Прагу, 1999. у Тулузи, 2000. у Москви, 2001. у Минхену, 2002. у Портоу, 2003. у Будимпешти, 2004. у Гранади, 2005. у Лијежу, 2006. у Прагу, 2007. у Јеревану, и 2008. у Бечу. У Хатфилду, 2009, први пут је одржан под садашњим именом – ЕВАС, а затим 2010. у Лисабону, 2011. у Санкт Петерсбургу, 2012. у Риму, 2013. у граду Турку у Финској, 2014. у Женеви, 2015. у Ла Лагуни на канарском острву Тенерифе и 2016. у Атини. Ови скупови су током година побуђивали све веће интересовање и број учесника је непрестано растао. Тако је на првом 1992. у Лијежу било око 200 учесника, 2004. у Гранади око 400 да би 2017. достигао 1.135 регистрованих астронома.
Стајање због патуљка
Прво пленарно предавање, које је привукло преко хиљаду слушалаца, „Историја астрономије у чешким земљама” одржали су Алена и Петар Хадрава. Следеће, одржано у огромној, препуној сали у којој се стајало, било је „Proxima-b – планете код црвених патуљака и потрага за животом у Васиони”. Наиме црвени патуљци, звезде мање од Сунца, могу да живе много дуже од њега и више десетина милијарди година, пошто штедљиво троше гориво, па евентуални становници на планетама око њих имају пред собом огромно време да развију напредну цивилизацију. Управо таква планета је откривена код нама најближе звезде – црвеног патуљка Проксиме Кентаури, и то је планета нешто већа од Земље, нама најближа егзопланета, која је осим тога у настањивој зони, а опажена је августа 2016.
Ентони Браун је одржао предавање о првој научној жетви космичке мисије „Гаја”, која треба да направи тродимензионалну мапу наше Галаксије и сними око милијарду звезда, што је око 1% звезда у Млечном путу, а очекује се да открије хиљаде, па и десетине хиљада егзопланета Јупитеровог типа, око 500.000 квазара и десетине хиљада астероида и комета у Сунчевом систему. Одржана су и предавања о формирању звезда и звезданих јата, хемијском обогаћивању јата галаксија и великим структурама у универзума.
Летелица „Гаја” (ЕСА)
Сваког дана држана је конференција за штампу, при чему је главни материјал за новинаре био управо с пленарних предавања.
Тридесет седам паралелно држаних симпозијума покривају практично све области астрономије и дају преглед најновијих резултата и достигнућа. Из Србије је било шесторо учесника: Дарко Јевремовић, Владимир Срећковић, Марко Сталевски, Александра Нина, Кристина Рацковић, Вељко Вујчић и аутор овог извештаја. Поред њих из наше научне дијаспоре учествовали су Мирослав Филиповић из Аустралије и Мирјана Повић из Шпаније.
Дарко Јевремовић је позван да на симпозијуму „Астроинформатика: Од великих података до разумевања Универзума на велико ” одржи предавање о подацима које ће нам донети значајни међународни пројекат LSST (Large Synoptic Survey Telescope) у коме учествује и Србија. То ће бити телескоп од 8,4 метара, постављен у Чилеу, који треба три пута недељно да сними целокупно њему доступно небо, односно први синоптички телескоп који свој део неба истражује као целину, са свих аспеката.
На сесији „Ослобађање енергије и зрачења у делимично јонизованој плазми атмосфера Сунца и звезда”, био сам позван да изложим рад о сударима атома с високопобуђеним Ридберговим атомима у атмосфери Сунца (коаутори: Владимир Срећковић и Љубинко Игњатовић), а приказан је и наш постер о апсорпцији приликом слободно-слободних судара у атмосфери Сунца (Милан С. Димитријевић, Владимир А. Срећковић, Ненад Сакан). Поред тога, Марко Сталевски је представио два постера из области истраживања активних галактичких језгара.
Европљани предњаче
Ова конференција била је, такође, прилика да велики произвођачи астрономске опреме, организације и установе из области астрономије и космичких истраживања представе свој рад, резултате и достигнућа. Сваке године велику пажњу привлачи Јужна европска опсерваторија, која је уобичајила да даје преглед највећих астрономски открића и резултата у којима је учествовала. Ове године, постављена је следећа листа:
- Звезде које се крећу око црне рупе у центру Млечног пута;
- Убрзавање универзума;
- АLМА фотографије настанка планета;
- Прве слике егзопланета;
- Најстарија звезда у Млечном путу 13,2 милијарде година;
- Директно мерење спектра атмосфера егзопланета;
- Независно мерење температуре космоса пре 11 милијарди година;
- Највећи планетарни систем, најмање пет планета HD10186;
- Повезивање гама бљескова са сударима „црних рупа и суперновама;
- Галаксије у раном универзуму с првим звездама.
О свакој од ових тема могао би да се напише повећи чланак, а из листе се види да је ова европска институција учестваовала у највећим астрономским открићима последњих година.
У току ове недеље астрономије одржан је и „Европски форум астрономских заједница у новим државама чланицама”. Званични представници српских астронома били су Кристина Рацковић и Милан С. Димитријевић. Расправљано је о многим темама од интереса за мање развијене земље, као што је сарадња на различитим пројектима, политика публиковања резултата, наступ ЕАS у оквиру организације ASTRONET, чији је један од циљева да свим европским астрономима омогући посматрање на великим телескопима (већим од два метра) у Европи, ако предложе довољно конкурентан и обећавајући програм, а пojrenuto је и стварање базе података са могућим менторима за докторске тезе и мастер радове који би студентима из мање развијених земаља могли да омогуће квалитетнију помоћ и увођење у научни рад. Говорило се и о школама и семинарима за младе, где би научили да добро напишу чланак за часопис, а једна таква била је и у току ове манифестације.
На крају је одржана 25. годишња скупштина Европског астрономског друштва, a делегати Друштва астронома Србије били Кристина Рацковић и М. С. Димитријевић. На њој је досадашњи председник, Тјери Курвоазје, предао дужност новом, Роџеру Девису sa Оксфорда, и закључено је да ће следећи ЕВАС-2018, организовати Европско астрономско друштво у заједници са Краљевским астрономским друштвом у Ливерпулу од 3. до 6. априла 2018. У научни комитет ове конференције ушао је Дарко Јевремовић из Астрономске опсерваторије у Београду.
ЕВАС се развио у највеће окупљање европских астронома у току године, које прати и нека врста сајма или изложбе астрономских институција и организација и њихових резултата и достигнућа и омогућава учесницима веома квалитетан увид у домете астрономских и космичких истраживања и у будуће планове, а ту имају прилику и да се сусретну и продискутују о сарадњи и својим истраживањима са колегама из многих европских земаља и света.
