Pobrojano ih je šest: svet u kom postoji samo vreme, svet bez vremena, svet u kom postoji samo prostor, svet bez prostora, svet u kom postoji samo masa i svet bez mase.
Stevan Bošnjak
Možemo zamisliti tri grupe svetova.
Prvu grupu bi činio jedan potpuno nefizički svet
Drugu bi grupu sačinjavali predfizički svetovi.
Treću bi grupu činio fizički svet, svet dimenzija, svet podložan dimenzionalnoj analizi.
Sve tri grupe svetova biće izložene dimenzionalnoj analizi koja će pokazati njihovu dimenzionalnu potentnost. Dimenzionalnoj analizi biće izložene masa, prostor i vreme, odnosno frekvencija.
Biće upotrebljene nesvodive dimenzione jedinice: gram za masu, santimetar za prostor i sekunda za vreme, odnosno sekunda na minus jedan za frekvenciju.
Formule u upotrebi biće:
mc2=hν
rλ=Gh/c3
Dimenziona analiza fizičkog sveta
mc2=hν
dimenziono je:
grcm2/sec2 = grcm2/sec . 1/sec
Za neko x,y,z važi:
x . y2/z2 = x . y2/z . 1/z
Za ∞ važi:
∞.∞2/∞2 = ∞.∞2/∞ .1/∞
Za 0 važi:
0.02/02 = 0.02/0 .1/0
Dimenzona analiza potpuno nefizičkog sveta
Ovaj svet po definiciji ne poseduje nijedan fizički atribut: m=0, t=0, r=0, ν=1/t
Dimenziona analiza:
mc2=hν =E
grcm2/sec2 = grcm2/sec . 1/sec
0 . 02/02.= 0 . 02/0 . 1/0 = n
Ovo je fizički potpuno neodređen svet (0/0=n, ∞/∞=n, ∞.0=n)
Predfizički svetovi
Ovde sam ih pobrojao šest:
Svet u kom postoji samo vreme
Svet bez vremena
Svet u kom postoji samo prostor
Svet bez prostora
Svet u kom postoji samo masa
Svet bez mase
Dimenziona analiza gornjih šest svetova
*Svet u kom postoji samo vreme: (grcm2/sec2 = grcm2/sec . 1/sec)
0 . 02/t2 = 0 . 02/t . 1/t
*Svet bez vremena:
m . r2/02 = m . r2/0 . 1/0
*Svet u kom postoji samo prostor:
0 . r2/02 = 0 . r2/0 . 1/0
*Svet bez prostora:
m . 02/t2 = m . 02/t . 1/t
*Svet u kom postoji samo masa:
m . 02/02 = m . 02/0 . 1/0
*Svet bez mase:
0 . r2/t2 = 0 . r2/t . 1/t
Možemo zamisliti i kompleksnije fizičke svetove u kojima su konstante (G, h, c ) potpuno zamenjive:
G = cm3/gr.sec2 = c . cm2/gr.sec = h /gr.cm . cm2/gr.sec
c = cm/sec = h/gr.cm
h = grcm2/sec = c . gr.cm
Tada možemo poznatu formulu (mc2=hν) napisati kao:
m . (h/gr.cm)2= c . gr.cm . ν = gr . (h/gr.cm)2 = c . gr.cm . sec-1 = gr h2/gr2cm2=cm/sec . grcm/sec=E
Tada formulu (rλ=hG/c3) možemo pisati, umesto sa tri konstante, samo sa konstantom c :
rλ = (Gh/c3 = c . grcm) . (c . cm2/grcm)/c3= cm2
Takođe i u formuli za energiju mesto dve konstante, možemo pisati samo sa konstantom c:
mc2= (hν = c . grcm . ν = c . grcm .1/sec = grcm2/sec2)=E
Uočavamo da se svaka konstanta sastoji od neke druge konstante i transformacijskog dela koji je preobražava u samu sebe. Sve konstante podležu tom transformacijskom plesu neprekidne promene i izvesne stabilnosti da se te promene ne odvijaju divlje, već po čvrstim i trajnim, u kosmičkim razmerama, pravilima.
G = cm3/gr.sec2 = c . cm2/gr.sec = h /gr.cm . cm2/gr.sec
c = cm/sec = h/gr.cm
h = grcm2/sec = c . gr.cm
Transformacijski deo nazivam i koeficijentima transformacije, pa su tako, naprimer, ∆1 i ∆2 koeficijenti transformacije koji transformišu plankovu konstantu u brzinu svetlosti i obrnuto:
h=c za h=∆1c
gde je koeficijent transformacije ∆1=h/c
Dimenziono ∆1= grcm2/sec : cm/sec= grcm
c=h za c=∆2h gde je ∆2=c/h
Dimenziono ∆2 =cm/sec: grsm2/sec=1/grcm
∆1∆2=1 → grcm . 1/grcm = 1
Ova transformacijska pravila važe za sve konstante bez izuzetka.
*
Na osnovu izloženog zaključujem da je fizički svet, kao realija, pre Parmenidovo i Melisovo Jedno, nego Pitagorino Mnoštvo. Sa matematikom, kao idealijom, jeste opet suprotno. Ovo je prilog filozofiji identiteta (fizičkog sveta) prema kojoj su različitosti (ovde konstante G, h, c) samo pojavna stanja.
