Na listu rizika po zdravlje, kojih je u poslednje vreme sve više, sada i zvanično možemo dodati prekovremeni rad, koji uzima na stotine hiljada života svake godine. Ovo su saopštile Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Međunarodna organizacija rada (MOR), prema čijem istraživanju je samo u 2016. čak 745.000 osoba preminulo usled moždanog udara i koronarne bolesti srca, što je rast od 29 odsto u odnosu na 2000. godinu, navodi Biznis i finansije.Kao glavni krivac za povećan broj smrti usled ovih oboljenja označen je prekomerni rad, jer su sve ove žrtve radile više od 55 časova nedeljno, piše „Biznis i finansije” pozivajući se na CNBC.
Od 2000. do 2016. godine broj preminulih usled srčanih problema uzrokovanih prekovremenim radom porastao je za 42 odsto, a onih koji su život izgubili zbog moždanog udara bio je veći za 19 odsto.Jedan od zaključaka ove studije je da oni koji rade više od 55 časova na nedeljnom nivou imaju 35 odsto veću mogućnost da dožive moždani udar i 17 odsto veće šanse da obole od koronarne bolesti srca u poređenju sa onima koji rade između 35 i 40 časova nedeljno.
A broj ljudi koji rade prekovremeno nije mali. Te 2016. godine na globalnom nivou bilo ih je 488 miliona, što čini 8,9 odsto svetske populacije. Budući da broj ljudi koji rade prekovremeno konstantno raste, sada ih verovatno ima i više.U upravo objavljenoj studiji Svetska zdravstvena organizacija i MOR procenjuju da je izloženost dugom radnom vremenu (dužem od 55 sati nedeljno) česta i da znatno doprinosi ishemijskoj bolesti srca i moždanog udara. Kako se zaključuje, u cilju omogućavanja veće bezbednosti na radu i zdravlja radnika potrebno je skratiti opasno veliki broj radnih sati.
(Izvor N1)
