Конзорцијум од дванаест партнера из осам европских земаља истраживаће сложену улогу микро и нанопластике у комбинацији са загађујућим супстанцама животне средине на безбедност хране и здравље људи, фокусирајући се на алергијe и астму.
Априла 2021. почео је пројекат Европске уније Horizon 2020 IMPTOX – Иновативна аналитичка платформа за истраживање ефеката и токсичности микро и нанопластике, у комбинацији са загађујућим супстанцама животне средине, на ризик од алергијских болести у претклиничкој и клиничкој студији. Главни циљ је разумевање утицаја микро и нанопластичних честица на људско здравље. Конзорцијум који се састоји од дванаест партнера из осам европских земаља истраживаће сложену улогу микро и нанопластике у комбинацији са загађујућим супстанцама животне средине на безбедност хране и здравље људи, фокусирајући се на алергијe и астму.
Микро и нанопластичне честице су присутне у животној средини и део су нашег свакодневног живота. Налазе се у храни коју једемо, води коју пијемо и ваздуху који удишемо, а ипак не знамо колико су опасне по људско здравље. Неки од циљева пројекта су утврђивање врсте и количине микро- и нано- пластичних честица у специфичним окружењима, идентификовање врста загађујућих супстанци које се за њих везују и процена места у којем се акумулирају у организму након удисања и/или гутања. Ови резултати ће помоћи да разумевање ефеката микропластике на људско здравље и пружиће кључно знање законодавцима.
Пластика је изузетно издржљива и постојана у окружењу, где се полако разграђује услед микроорганизама, топлоте, оксидације, светлости или воде. Када се пластика разгради, формирају се микропластичне и нанопластичне честице величине субмикрона, свих облика, хемијског састава, величина и концентрација. Микро и нанопластичне честице произведене за комерцијалну употребу у абразивним средствима за чишћење и козметици, као и честице пореклом од амбалажа лекова и хране, остатака синтетичког текстила и гума, такође завршавају у животној средини.
Не знамо колико је микро и нанопластичних честица у нашем окружењу, јер нам недостају алати за њихово мерење и карактеризацију. Процене сугеришу да 5,25 трилиона честица пластике циркулише површинским водама океана, а вероватно и више због повећане употребе пластике и отпада током пандемије COVID-19. Те ситне честице се налазе у океанима, језерима, рекама, подземним водама, ваздуху, земљишту и храни. Могу се прогутати или удахнути, а загађујуће супстанце, као што су тешки метали, алергени, токсини и микроорганизми, могу да се прикаче на њих и даље да угрозе животну средину и здравље људи и животиња. IMPTOX пројекту, који је започео у априлу 2021. године и трајаће четири године, додељено је 6.104.823 ЕУР из програма ЕУ Horizon 2020 како би допринео разумевању ефеката микропластике на здравље.
Институција која руководи пројектом је Универзитет у Београду – Хемијски факултет, и у реализацију пројеката су укључени експерти Хемијског и Физичког факултета за области аналитичких метода за карактеризацију, квантификацију и издвајање загађујућих супстанци из животне средине, органских синтеза, молекуларне алергологије, протеинске хемије и протеомике, као и млађи истраживачи, студенти докторских студија хемије, хемије животне средине и биохемије на Хемијском факултету.
Алергија је једна од најчешћих хроничних болести у Европи. Више од 150 милиона Европљана пати од најмање једног хроничног облика алергије, од којих 20% живи са тешким обликом алергије, што значајно утиче на њихово здравље. Тренутно 70 милиона Европљана има алергијску астму, а 7 милиона живи са алергијама на храну. Трошкови за друштво су огромни, са више од 100 милиона изгубљених радних/школских дана годишње, а годишњи трошкови здравствене заштите прелазе 140 милијарди евра. Распрострањеност алергија расте, а тренутна предвиђања су да ће до 2025. неком врстом алергије бити погођена половина целокупне популације ЕУ.
Процењује се да би високе концентрације микро и нано пластичних честица у животној средини могле повећати број алергичних особа или погоршати њихове алергије. „Мало је познато како микро и нано пластичне честице утичу на алергијске болести”, коментарише координаторка IMPTOX пројекта проф. Тања Ћирковић Величковић са Универзитета у Београду – Хемијског факултета . „У пројекту IMPTOX, ми ћемо, први пут истражити утицај изложености микро и нано пластици пореклом из животне средине, или хране, на алергије и астму, користећи различите претклиничке моделе и клиничке студије о алергичној деци“. Да би се позабавио потенцијалним ефектима микро и нано пластичних честица на здравље код алергија, мултидисциплинарни тим IMPTOX-а искористиће знање и стручност партнера у областима хемије хране, загађивача хране, хемије полимера и метала, токсикологије, -омике, клиничке имунологије и алергије.
„Још увек не знамо колики су ризици микро и нано пластичних честица код алергија”, каже партнерка Мишел Епштајн, алерголошкиња и имунолошкиња, која ће проучавати ефекте микро- и нано- пластичних честица у алергијским моделима астме и алергија на храну на Медицинском универзитету у Бечу, Аустрија. „Поред тога, не разумемо како микро и нанопластичне честице делују са алергенима у нашем окружењу и са нашим имунолошким системом”, каже партнерка Маријан ван Хаге, професорка клиничке имунологије на Каролинска институту, Шведска.
Андреја Рајковић, професорка на Универзитету у Генту, Белгија, и један од партнера, истиче сложеност интеракција између микро и нанопластичних честица и здравља људи: „Схватамо да микро и нано пластичне честице служе као носиоци патогених микроба, токсина и токсичних хемикалија. Заједно, микро и нано пластичне честице и ови загађивачи могу створити јединствено окружење о којем се за сада мало зна и захтева даља истраживања. Истражићемо да ли различите комбинације загађивача и микро и нанопластичних честица могу утицати на аспекте као што су резистенција на антибиотике и способност микроба да изазову болест. Дешифровање овога биће један од наших главних циљева у IMPTOX-у.”
Др Леа Ен Дејли са Универзитета у Бечу у Аустрији додаје: „Међутим, хитно су нам потребни бољи аналитички алати за побољшање идентификације и квантификације микро- и нано-пластичних честица и загађујућих супстанци, као и боље разумевање изложености.”
На овом амбициозном четворогодишњем пројекту сарађиваће мултидисциплинарни тим са универзитета, истраживачких институција, малих и средњих предузећа из Србије, Белгије, Аустрије, Шведске, Француске, Хрватске, Италије и Швајцарске. Пројекат превазилази Европу сарадњом са научницима из јужнокорејског кампуса Универзитета у Генту који достављају узорке из Жутог мора.
Овај јединствени приступ има за циљ развој иновативних алата за идентификовање, издвајање, карактеризацију и квантификовање микро-и нанопластичних честица, процену распрострањености микро и нанопластичних честица у животној средини, праћење акумулације и токсичности у претклиничким студијама, а и клиничко истраживање изложености микро и нанопластичним честицама код деце. „Наши научни подаци пружиће основу за будуће регулаторне мере Европске уније за заштиту од опасности и ризика, безбедности хране, воде и ваздуха, поред акција у вези са употребом и одлагањем пластике, смерницама за пацијенте са алергијама, астмом и још много тога”, каже проф. Ћирковић Величковић.
IMPTOX је један од пет пројеката у програму Хоризонт2020 који ће са Заједничким истраживачким центром Европске комисије формирати заједничку мрежу о микро и нанопластичним честицама и здравству, која ће бити покренута у јуну 2021. Европска комисија је пластику идентификовала као кључни приоритет и обавезала се да ће се бавити изазовима које представља пластика. Очекује се да ће ова сарадња значајно допринети Европској стратегији за пластику.
(Извор ЦПН)
