Руски агрономи створили су селекцијом и укрштањем јединствену сорту отпорну на хладноћу, прекомерну влагу и бројне болести. Она има много више беланчевина него остале врсте пшенице и, што је најважније, није потребно обрађивати је пестицидима.
Тамо где је још пре свега сто година могла да преживи само озима раж, сада се може узгајати озима пшеница одличног квалитета, говори за „Спутњик” руски агроном и академик Баграт Сандухадзе. Његове колеге, агрономи који се баве селекцијом зрна и хибридним сортама са московског научноистраживашког института „Немчиновка” током последњих годину дана су укрштањем различитих сорти семена добили ово семе пшенице која је практично неуништиво.
„Код нас су тешки климатски услови од Калињинграда па све до Приморског краја на самом истоку земље. Желели смо да створимо генотип који би било могуће узгајати у овим суровим условима”, говори Сандухадзе.
Захваљујући упорном раду руских селекционера , резултати су превазишли очекивања. Откако постоји ова научноистраживачка установа, створено је више од 130 сорти.
Руске сорте имају повећан проценат
беланчевина захваљујући, између осталог,
квалитетном земљишту из којег црпу
тешко растворљиви азот из тла.
„Захваљујући селекцији зрна, одабиру оног са бољим карактеристикама, добијамо сорте које су отпорне на различите природне услове попут хладноће, превише влаге или пак мањак влажности. Ова метода је можда најефикаснија, а уз то и најјефтинија. Само прекомбинација гена доводи до стварања издржљивијих сорти”, подвлачи академик Сандухадзе.
Сада је у Русији најплоднији централни регион земље, одмах после традиционално плодних јужних крајева око града Краснодара. У последње време Русија је значајно повећала производњу и извоз житарица, а задржала квалитет.
У читавом свету, са растом приноса пада квалитет. Према правилу, што више производите, смањује се квалитет. Француска, Велика Британија, Немачка производе жито са 8-9 одсто беланчевина, док је стандарад чак 14 одсто. Осим тога, њихове житарице не могу да презиме. Руске сорте имају чак до 18 одсто беланчевина”, поносно говори Сандухадзе.
Руски академик објашњава да руске сорте имају повећан проценат беланчевина захваљујући, између осталог, квалитетном земљишту из којег црпу тешко растворљиви азот из тла. Наш саговорник каже да би једноставним речником то могло да се каже и да овим врстама житарица ништа додатно није потребно, сдве саме црпу из плодног и квалитетног тала. Самим тим ове житарице су значајно здравије, јер нису заливане и третиране различитим хемикалијама.
„За 20-30 година свет ће Русију молити за житарице, нафта никоме више неће бити насушна потреба. Најјефтиније а најквалитетније зрно ћемо ми производити. Пестициде практично не морамо користити, јер смо створили такве сорте које готово никад не обољевају”, резимира научник.
Европске врсте готово уопште не успевају у Русији. Зато домаћи институти стално раде на побољшавању квалитета локалних сорти. Засад се руске сорте добијене у оквиру института „Немчиновка” успешно узгајају у Турској.
(Извор Спутњик)
