Фосил из периода мезозоика (пре 250 до 65 милиона година) је из групе птица познатих као Enantiornithes. Овај костур је међу најмањим птичјим скелетима икада откривеним из раздобља мезозоика.
Минијатурни фосил праисторијске птице помаже научницима да разумеју развој птица у време диносауруса. Фосил из периода мезозоика (пре 250 до 65 милиона година) је из групе птица познатих као Enantiornithes. Овај костур је међу најмањим птичјим скелетима икада откривеним из раздобља мезозоика.
Kраћи је од пет сантиметара и вероватно је тежио око 85 грама, док је био жив. Оно што овај фосил чини толико значајним и јединственим јесте то што је птић угинуо врло брзо након што се излегао, а то је кључно раздобље формирања костура код птица. То значи да је врло кратак животни век птице дао научницима ретку прилику за анализу коштане структуре и развоја костију те врсте.
Научници су открили да је прсна кост
птића увелико била формирана од
хрскавице и још није била окоштала,
што значи да још могао да лети.
Проучавање осификације, процеса развоја костију, може много тога да објасни о животу младе птице, кажу научници. Може да им помогне да открију све од тога је ли могао да лети или је, после излегања, морао да остане у гнезду, као и да ли је могао сам да преживи.
Вођа истраживања Фабијен Kнол са Универзитета у Манчестеру објашњава: „Еволуциона диверсификација птица резултирала је широким распоном развојних стратегија младунаца и значајним разликама у брзини њиховог раста. Анализирањем развоја костију можемо да проучимо читав распон еволуционих особина.”
Због тога што је фосил тако мали, тим научника је, у његовом проучавању, користио синхотронско зрачење како би до детаља видео микроструктуру костију. Kнол каже да нове технологије палеонтолозима нуде неслућене могућности за истраживање фосила.
Истовремено постојање (Тинксток)
Научници су открили да је прсна кост птића увелико била формирана од хрскавице и још није била окоштала, што значи да још могао да лети. Обрасци окоштавања који су уочени код ове и других врло младих птица из групе Енантиорнитхе сугеришу да су развојне стратегије те групе древних птица биле разноврсније него што се раније мислило.
Тим истиче да то што није имао окоштали систем не значи нужно да је птић претерано зависио од родитеља за храну. Данашње врсте птица, попут агапорниса, врло су зависне од родитеља, када се излегну, док су друге, попут пилића, врло независне.
Kоаутор истраживања Луис Чиапе из Музеја природне историје у Лос Анђелесу каже да ново откриће, заједно са другим из других делова света, омогућава увид у свет древних птица које су живеле у време диносауруса. „Фасцинантно је колико је много обележја, које видимо код данашњих птица, било развијено пре више од сто милиона година”, истиче он.
(Извор Б92)
