Последице бомбардовања 1999. године на здравље људи тек треба да се утврде.
Само због загађења ваздуха у Србији годишње умре око 5.400 људи, показују подаци Светске здравствене организације. Велики проблем су и отпадне воде и неконтролисано коришћење хемикалија. Последице НАТО бомбардовања тек се испитују.
Чак 20 одсто свих болести последица
су загађене животне средине.
Србија је прва у Европи по броју деце оболеле од рака, а трећа у свету по умрлима од кардиоваскуларних болести. Двадесет пет одсто можданих удара и петину кардиоваскуларних болести изазива загађен ваздух.
„Код деце долази до погоршања симптома астме, може да се развије хронична опструктивна плућна болест, код мале деце може да се развије до пет година ако су изложени горењу угља и дрва у просторима где живе. Мало се зна да дијабетес и неке друге болести ендокриног система, попут смањене плодности код мушке популације, може бити изазвана хемикалијама из животне средине”, каже докторка Елизабета Пауновић из Светске здравствене организације
Последице бомбардовања 1999. године на здравље људи тек треба да се утврде. „Постоји довољно теоретских па и практичних закључака да је то могло битно утицати на здравље нашег становништва, нарочито у оним деловима који су погођени. Врло сам одлучан у томе да ћемо истражити све могуће последице бомбардовања, да ћемо утврдити шта је ту било”, каже Горан Триван, министар животне средине.
„Свакако је то питање осиромашеног уранијума, одређених хемијских компоненти, које су се нашле у односу на животну средину као резултат минско-експлозивних и свих осталих активности. Наравно, одређене промене у животној средини управо кроз тај кумулативни ефекат се појављују као потенцијални изазивачи читавог низа обољења”, наводи Ивица Радовић, професор екологије на Факултету за безбедност.
Чак 20 одсто свих болести последица су загађене животне средине. На здравље људи утичу бука, пестициди, хемикалије у храни и прљава вода.
(Славица Глигоровић, РТС)
