Kad se pogleda vlasnička struktura kompanija koje apliciraju za izgradnju mini hidroelektrana kod nas, jasno je da su ušli u oblast ekološki obnovljive čiste energije da bi lako zaradili. E to je zamka. Ovde nema lake zarade, a kod ovakvih projekata to ne ide preko noći.
Ivan Nikolić
Mini hidroelektrane su lokalni projekti sa potencijalnim koristima za lokalne zajednice, obično ruralnih predela Srbije, a ne veliki projekti za obavezan profit. Kad se pogleda vlasnička struktura kompanija koje apliciraju za izgradnju mini hidroelektrana kod nas, jasno je da su ušli u oblast ekološki obnovljive čiste energije da bi lako zaradili. E to je zamka. Ovde nema lake zarade, a kod ovakvih projekata to ne ide preko noći.
Svako ko misli da je ovde profit neminovan i lak, grdno se vara ili nema pojma o suštini problema koji su nezaobilazni. Osnovni problem je budućnost tih mini hidroelektrana i klimatske promene koje su vidljive. Drugo, ulaganja su velika 70 % investicije odnose građevinski radovi, a izvesnost zarade teško je predvidiva u praksi. Teorija je jedno a praksa loša i nepredvidiva. Zato osnovni princip pri ulaganju u ovaj energetski sektor jeste što manje finansijskog rizika i što više iskustva.
Za vodotokove ne postoje adekvatne podloge,
u prvom redu ekološke, a ni podloge koje se
odnose na trenutno korišćenje voda
u druge namene, što je bio slučaj
sa dosadašnjim koncesijama. To je izazvalo
opravdane reakcije javnosti i doprinelo
obustavljanju realizacije potencijalnih projekata.
U fazi idejnog planiranja neophodno je uključiti lokalno stanovništvo. Uključivanje lokalnog stanovništva neophodno je i pri definisanju tehničkog rešenja, količina vode i dela vodotokova koji će se koristiti, a posebno iz razloga nepostojanja dobro uređenog katastra vodotokova. Uključivanje građana je veoma važno i iz razloga javnog dobra koje ima višenamenski interes kako bi građani dostavili svoje predloge na pretpostavljeni idejni plan i održivost mikro-ekološke ravnoteže na toj lokaciji.
Neophodno je, takođe, formiranje stručnog tima iz oblasti energetike, upravljanja vodama, zaštite životne sredine i prostornog planiranja sa zadatakom da oceni pristigle predloge, zahteva i komentara kako bi se različiti stavovi doveli na ravan usaglašenosti i uvrstili samo vodotokovi na kojima će postojati najveća mogućnost realizacije projekata mikro hidroelektrana sa svih aspekata, a ne samo sa energetskog. Formiranje ovog tima, između ostalog, omogućiće i obezbeđivanje međusektorskog dijaloga na realizacije projekata mikro hidroelektrana.
Male hidroelekrane danas u svetu proizvode
oko 10% električne enregije od ukupnog
kapaciteta hidroelektrana. Instalisani
kapacitet hidroelektrana se povećava na
godišnjem nivou za 2,5 odsto.
Za vodotokove ne postoje adekvatne podloge, u prvom redu ekološke, a ni podloge koje se odnose na trenutno korišćenje voda u druge namene, što je bio slučaj sa dosadašnjim koncesijama. To je izazvalo opravdane reakcije javnosti i doprinelo obustavljanju realizacije potencijalnih projekata.
Male hidroelekrane danas u svetu proizvode oko 10% električne enregije od ukupnog kapaciteta hidroelektrana. Instalisani kapacitet hidroelektrana se povećava na godišnjem nivou za 2,5 odsto. Međutim, s povećanjem saznanja o negativnom uticaju na životnu sredinu i mogućnostima za smanjenje ovog uticaja, dalji razvoj mini HE u svetu, a posebno u Evropi, očekuje se samo uz poštovanje principa održivosti. Ukoliko se kod nas izgradnja ovih cevnih energetskih objekata ovako nastavi, korišćenje vode kao obnovljivog izvora energije može biti problematično za životnu sredinu, a samim tim i stanovništvo.
Međutim, rešenje postoji: to su mikro hidroelektrane koje predstavljaju najracionalniji obnovljivi energetski izvor, upravljački najfleksibilniji i ekološki najčistiji.
Iako nije nijednim zakonom propisano da male hidroelektrane moraju biti lokalizovani izvor energije, opšte prihvaćena definicija eminentnih evropskih stručnjaka u oblasti energetike jeste da one predstavljaju distribuirani izvor električne energije koji služi za napajanje udaljenih i ruralnih potrošačkih centara. S tim u vezi, smatram da planiranje dodele koncesija odnosno planiranje izgradnje mini HE treba vršiti u skladu s potrebama za energijom u određenom regionu. Takođe ističem da nije urađena analiza koja bi pokazala koje su potrebe za električnom energijom u pojedinim oblastima zapadne Srbije na osnovu koje bi se vršilo davanje koncesija odnosno vodotoka na korišćenje koncesionarima.
U pojedinim zemljama EU, kao što su
Švajcarska, Austrija, Francuska,
Slovenija, praktikuje se detaljna
provera projekata mini HE u odnosu
na strateške planove iz oblasti energetike,
voda, zaštite životne sredine i prostoronog
planiranja kako bi u proceduru odobravanja
ulazili samo projekti koji imaju stratešku podršku.
Obzirom da su definisana tri cilja energetske politike, a jedan od njih je sigurnost snabdevanja i održivi energetski razvoj koji je detaljno opisan u nacionalnom akcionom planu za obnovljive izvore energije, mini HE se moraju posmatrati kao distribuirani izvor energije jer bi se na taj način obezbedila lokalna autonomija u energetkom smislu, sigurnost napajanja potrošača i smanjenje gubitaka električne energije u prenosnom sistemu. Za većinu malih vodotokova ne postoje podaci vezani za karakterizaciju i tipologiju bioraznolikosti.
Dosadašnje planiranje izgradnje malih hidrolektrana ima veliki broj problema, neodrživo je i nije u skladu s važećim zakonskim aktima i obavezama prema životnoj sredini i socijalnim pitanjima. Kako bi se rešio ovaj problem, potrebno je planirati dodelu vodotoka na način da se definiše na nacionalnom nivou plan prioritetnih vodotokova na kojima se planira gradnja mikro hidroelektrana u periodu od makar tri godine.
U pojedinim zemljama EU, kao što su Švajcarska, Austrija, Francuska, Slovenija, praktikuje se detaljna provera projekata mini HE u odnosu na strateške planove iz oblasti energetike, voda, zaštite životne sredine i prostoronog planiranja kako bi u proceduru odobravanja ulazili samo projekti koji imaju stratešku podršku. U zemljama EU pri razmatranju dostavljenih zahteva odnosno inicijativa za izgradnju mini HE uključeno je više institucija nadležnih za prethodno navedene oblasti kako bi se odobrili samo projekti koji imaju najveću šansu za realizaciju, odnosno optimalni s više aspekata a ne samo energetskog.
Kod nas ne postoji ovakva praksa odobravanja projekata, već je procedura realizacija projekata mini HE kontrolisana samo od strane jedne institucije, što često vodi ka netransparentnom međusektorskom procesu i neodrživom odobravanju gore navedenih projekata.
S obizom da je reč o obnovljivom izvoru energije, njihova izgradnja smanjuje svakako potrošnju fosilnih goriva i pospešuje održivi razvoj. Uzimajući u obzir da imamo mogućnost kontole kako plava tako i toka, možemo zaključiti da mikro hidroelektrane povećavaju stabilnost, stepen delovanja i do 90% i sigurniju ponudu električne energije. Svakako izgradnja jedne nove mikro hidroelektrane ima pozitivan uticaj i na lokalnom nivou u smislu zapošljavanja. Iz prethodno navedenog moramo obratiti pažnju i na to da u budućnosti težimo da obezbedimo izgradnju što većeg broja mikro hidroelektrana.
