Kад се погледа власничка структура компанија које аплицирају за изградњу мини хидроелектрана код нас, јасно је да су ушли у област еколошки обновљиве чисте енергије да би лако зарадили. Е то је замка. Овде нема лаке зараде, а код оваквих пројеката то не иде преко ноћи.
Иван Николић
Мини хидроелектране су локални пројекти са потенцијалним користима за локалне заједнице, обично руралних предела Србије, а не велики пројекти за обавезан профит. Kад се погледа власничка структура компанија које аплицирају за изградњу мини хидроелектрана код нас, јасно је да су ушли у област еколошки обновљиве чисте енергије да би лако зарадили. Е то је замка. Овде нема лаке зараде, а код оваквих пројеката то не иде преко ноћи.
Свако ко мисли да је овде профит неминован и лак, грдно се вара или нема појма о суштини проблема који су незаобилазни. Основни проблем је будућност тих мини хидроелектрана и климатске промене које су видљиве. Друго, улагања су велика 70 % инвестиције односе грађевински радови, а извесност зараде тешко је предвидива у пракси. Теорија је једно а пракса лоша и непредвидива. Зато основни принцип при улагању у овај енергетски сектор јесте што мање финансијског ризика и што више искуства.
За водотокове не постоје адекватне подлоге,
у првом реду еколошке, а ни подлоге које се
односе на тренутно коришћење вода
у друге намене, што је био случај
са досадашњим концесијама. То је изазвало
оправдане реакције јавности и допринело
обустављању реализације потенцијалних пројеката.
У фази идејног планирања неопходно је укључити локално становништво. Укључивање локалног становништва неопходно је и при дефинисању техничког решења, количина воде и дела водотокова који ће се користити, а посебно из разлога непостојања добро уређеног катастра водотокова. Укључивање грађана је веома важно и из разлога јавног добра које има вишенаменски интерес како би грађани доставили своје предлоге на претпостављени идејни план и одрживост микро-еколошке равнотеже на тој локацији.
Неопходно је, такође, формирање стручног тима из области енергетике, управљања водама, заштите животне средине и просторног планирања са задатаком да оцени пристигле предлоге, захтева и коментара како би се различити ставови довели на раван усаглашености и уврстили само водотокови на којима ће постојати највећа могућност реализације пројеката микро хидроелектрана са свих аспеката, а не само са енергетског. Формирање овог тима, између осталог, омогућиће и обезбеђивање међусекторског дијалога на реализације пројеката микро хидроелектрана.
Мале хидроелекране данас у свету производе
око 10% електричне енрегије од укупног
капацитета хидроелектрана. Инсталисани
капацитет хидроелектрана се повећава на
годишњем нивоу за 2,5 одсто.
За водотокове не постоје адекватне подлоге, у првом реду еколошке, а ни подлоге које се односе на тренутно коришћење вода у друге намене, што је био случај са досадашњим концесијама. То је изазвало оправдане реакције јавности и допринело обустављању реализације потенцијалних пројеката.
Мале хидроелекране данас у свету производе око 10% електричне енрегије од укупног капацитета хидроелектрана. Инсталисани капацитет хидроелектрана се повећава на годишњем нивоу за 2,5 одсто. Међутим, с повећањем сазнања о негативном утицају на животну средину и могућностима за смањење овог утицаја, даљи развој мини ХЕ у свету, а посебно у Европи, очекује се само уз поштовање принципа одрживости. Уколико се код нас изградња ових цевних енергетских објеката овако настави, коришћење воде као обновљивог извора енергије може бити проблематично за животну средину, а самим тим и становништво.
Међутим, решење постоји: то су микро хидроелектране које представљају најрационалнији обновљиви енергетски извор, управљачки најфлексибилнији и еколошки најчистији.
Иако није ниједним законом прописано да мале хидроелектране морају бити локализовани извор енергије, опште прихваћена дефиниција еминентних европских стручњака у области енергетике јесте да оне представљају дистрибуирани извор електричне енергије који служи за напајање удаљених и руралних потрошачких центара. С тим у вези, сматрам да планирање доделе концесија односно планирање изградње мини ХЕ треба вршити у складу с потребама за енергијом у одређеном региону. Такође истичем да није урађена анализа која би показала које су потребе за електричном енергијом у појединим областима западне Србије на основу које би се вршило давање концесија односно водотока на коришћење концесионарима.
У појединим земљама ЕУ, као што су
Швајцарска, Аустрија, Француска,
Словенија, практикује се детаљна
провера пројеката мини ХЕ у односу
на стратешке планове из области енергетике,
вода, заштите животне средине и простороног
планирања како би у процедуру одобравања
улазили само пројекти који имају стратешку подршку.
Обзиром да су дефинисана три циља енергетске политике, а један од њих је сигурност снабдевања и одрживи енергетски развој који је детаљно описан у националном акционом плану за обновљиве изворе енергије, мини ХЕ се морају посматрати као дистрибуирани извор енергије јер би се на тај начин обезбедила локална аутономија у енергетком смислу, сигурност напајања потрошача и смањење губитака електричне енергије у преносном систему. За већину малих водотокова не постоје подаци везани за карактеризацију и типологију биоразноликости.
Досадашње планирање изградње малих хидролектрана има велики број проблема, неодрживо је и није у складу с важећим законским актима и обавезама према животној средини и социјалним питањима. Kако би се решио овај проблем, потребно је планирати доделу водотока на начин да се дефинише на националном нивоу план приоритетних водотокова на којима се планира градња микро хидроелектрана у периоду од макар три године.
У појединим земљама ЕУ, као што су Швајцарска, Аустрија, Француска, Словенија, практикује се детаљна провера пројеката мини ХЕ у односу на стратешке планове из области енергетике, вода, заштите животне средине и простороног планирања како би у процедуру одобравања улазили само пројекти који имају стратешку подршку. У земљама ЕУ при разматрању достављених захтева односно иницијатива за изградњу мини ХЕ укључено је више институција надлежних за претходно наведене области како би се одобрили само пројекти који имају највећу шансу за реализацију, односно оптимални с више аспеката а не само енергетског.
Kод нас не постоји оваква пракса одобравања пројеката, већ је процедура реализација пројеката мини ХЕ контролисана само од стране једне институције, што често води ка нетранспарентном међусекторском процесу и неодрживом одобравању горе наведених пројеката.
С обизом да је реч о обновљивом извору енергије, њихова изградња смањује свакако потрошњу фосилних горива и поспешује одрживи развој. Узимајући у обзир да имамо могућност контоле како плава тако и тока, можемо закључити да микро хидроелектране повећавају стабилност, степен деловања и до 90% и сигурнију понуду електричне енергије. Свакако изградња једне нове микро хидроелектране има позитиван утицај и на локалном нивоу у смислу запошљавања. Из претходно наведеног морамо обратити пажњу и на то да у будућности тежимо да обезбедимо изградњу што већег броја микро хидроелектрана.
