Која је најпространија пустиња на Земљи? Не журите, није та на коју сте истог часа помислили. Нема везе са сунцем, сушом, песком и ретким кишицама. Заборавите одмах кактусе, лешинаре и шкорпије.
Царски пингвини (NOAA)
У суштини, има их разних величина и облика, зависно од краја света у којем се налазе. Али све морају да буду неплодне, суве (једва 250 милиметара падавина годишње – у виду кише, магле, снега или измаглице) и негостољубиве. У том случају је Антарктик највећа пустиња на нашој планети с површином од 13,8 милиона квадратних километара. Најхладнији, најветровитији и најизолованији континент на Земљи, у чијој унутрашњости се измери једва 51 милиметар падавина сваке године.
Антарктик је прекривен вечитим ледом који чини 90 одсто свеже воде на плавозеленој планети. Само два посто није под ледом, и то дуж обала где пребивају пингвини, фоке и различите врсте прица; у најпретежнијем делу (98 процената) покривач достиже просечну дубину (висина) од 1,6 километара.
То је континент без сталних становника, иако годишње у истраживачким станицама борави од 1.000 до 5.000 људи. Осим ограниченог опсега сисара, на велику хладноћу су су највише привикле гриње, алге и поједино растиње из тундри.
Упркос занемарљивим падавинама, Антарктиком дивљају веома снажне олује. Налик пешчаним, оне покрећу снежне мећаве које достижу 320 километара на сат због чега је толико хладно. Најнижа температура забележан је 21. јула 1983. године у совјетској станици „Исток” – 89 Целзијусових степени испод нуле! Сателитски подаци, међутим, наговешћују да је 10. августа 2010. било чак – 93,2 Целзијусова степена испод нуле, али то није потврђено.
Друга по величини је Арктичка пустиња која се простире на 13,7 милиона квадратних километара, с просечни годишњим падавина од 250 милиметара, понајвише у виду снега. Просечна темепратура износи 20 Целзијусових степени испод нуле, иако падне и на минус 50.
Тек трећа је Сахара са 9,4 килиона квадратних километара, за коју смо у школи учили да је највећа. Падавине се крећеу од непостојећих до веома малих, тако да годишње падне једва 20 милиметара. Као што сте запазили, сувља је и од Антарктика и од Арктика.
Са изузетком северног руба близу Средоземног мора у којем достигне од 100 до 250 милиметара. Слично је и на јужним обронцима који се протежу од Мауританије до Еритреје. А у самом средишту, нећете веровати, мање су од једног милиметра! Жива у термометру се често попне изнад 50 подељка, али није најврелија. У пустињи Лут (Иран) домашила је, према мерењина Насе, највише на Земљи – 70,7 Целзијусових степени.
Вукашин Прњаворски
