Зашто је крв црвена, а трава зелена? Одговор се крије у међусобном односу боја, структура, функција које постоје у бићима. То је тајна међусобне повезаности и јединства живота на Земљи и енергије сунца. То је загонетка коју смо тек почели откривати.
Зашто је крв црвена, а трава зелена… то су тајне у које нико не може проникнути, рекао је енглески истраживач Волтер Роли. Не знамо да ли је овај пример научник одабрао случајно или не, али у 20. столећу дошло се до спознаје да су две структуре, од којих једна даје крви црвену боју, а друга трави зелену, у ствари, хемијски врло сличне. То су хлорофил – зелени пигмент биљака и хем – компонента хемоглобина животињске крви. Оба молекула се састоје од порфиринских прстенова у чијем се средишту налазе јони метала: у хлорофилу магнезијум, у хему гвожђе. Управо овај средишњи јон одговоран је за боју траве и крви које опажамо.
Шта је то боја? Kада бела светлост падне на неки предмет, он је делимично апсорбује, а делимично рефлектује. Онај део спектра који је рефлектовао даје му одређену боју. Црвена и зелена су комплементарне боје и стога могу произвести ефекат контраста. Тај ефекат се може видети у ситуацији када се човек загледа у предмет јарко црвене боје и ако након тога затвори очи, указаће му се обрис тог предмета додатно обојен зеленом бојом.
Опште је познато да боје утичу на емоционално стање човека. Гете у књизи „Учење о бојама” примећује да је јарко црвена боја, боја покрета и активности, а зелена – боја мира и спокоја. Овај (различит) ефекат деловања боја нашао је широку примену. Тако су, на пример, зелена и црвена боја сигналне боје. Црвена „оглашава аларм” и упозорава на опасност и кварове, док зелена, напротив, симболизује сигурност и ред (сетимо се семафора и лампица на уређајима). Али вратимо се на крв и траву.
Фотосинтеза биљака и дисање животиња везани су у јединствен циклус претварања енергије у материју и материје у енергију. Сунчева светлост се јавља као примарни извор енергије и повезујућа нит за све манифестације живота на Земљи…
Kрв је црвена јер хем најјаче апсорбује зелени део спектра светлости и најјаче рефлектује црвени део спектра, док хлорофил даје трави карактеристичну боју апсорбујући црвену светлост и рефлектујући зелену. Поглед на крв изазива узбуђење и повишене емоције сличног типа, а зеленило траве и лишћа шири хармонију, мир и равнотежу.
Заиста, „супротности се допуњују”, допуњују се до јединства… међусобно се појачавају, заједно чине хармоничну целину, а у коначном збир свих боја даје бијелу светлост. Активност и мир повезани с комплементарним бојама као јин и јанг у кинеској традицији допуњују једна другу до стања хармоније и равнотеже… Kако се јединство манифестује у природи? Kроз међусобну повезаност, зависност и допуњавање наизглед појединачних манифестација тог јединства. Фотосинтеза биљака и дисање животиња везани су у јединствен циклус претварања енергије у материју и материје у енергију. Сунчева светлост се јавља као примарни извор енергије и повезујућа нит за све манифестације живота на Земљи…
Хлорофил и хем су хемијски сличне структуре својствене тако различитим представницима живог света као што су биљке и животиње. У којим процесима кружења материје и енергије они учествују? Kоје функције обављају? Хлорофил има главну улогу у процесу фотосинтезе – претварања сунчеве енергије у хранљиве материје, а такође је главни опскрбљивач атмосферским кисеоником. Хлорофил апсорбује, преноси и трансформише енергију сунца која се онда складишти у биљкама, а затим убрзава (катализује) реакције при којима се ослобађа кисеоник.
Хем има главну улогу у процесу ћелијског дисања, односно ослобађања енергије из ње, помоћу тог истог кисеоника о коме смо говорили. С једне стране он веже и транспортује кисеоник, док с друге стране, као део завршних реакција респираторног ланца у митохондријама („енергетске фабрике” животињских ћелија), заједно с кисеоником, ослобађа енергију из хране.
Да бисмо било шта могли видети, потребна је светлост. Сматра се да је светлост сунца бела светлост. У видљивом делу спектра беле светлости она се састоји од седам делова који имају седам различитих боја. Kада бела светлост падне на предмет и ако потпуно несметано пролази кроз њега, тада га видимо као белог, односно безбојног. Ако објекат у потпуности апсорбује светлост, тада га видимо као црног. У случају кад делимично апсорбује светлост, а делимично рефлектује, онда се боји у боју одбијеног дела спектра. Међусобно деловање апсорбованих и рефлектованих зрака светлости даје утисак бијеле светлости. Такве боје се називају комплементарним.
Интересантно истраживање спроведено је у школи. Деца која су решавала испит из аритметике на зеленом папиру, имала су за 21 % више тачних одговора од деце која су га решавала на белом папиру. Тестови рађени на црвеном папиру имали су 20 % више грешака од уобичајеног просека. Дакле, према научним подацима, хлорофил „ради” непосредно са сунчевом енергијом, а хем са енергијом акумулираном у храни. Хемоглобин боји крв у јарко црвену боју – боју ватре, енергије и живота. У индијској традицији се каже да зелена светлост, светлост хармоније и равнотеже, има способност обнављања рада срца и крвног система…
Зашто је крв црвена, а трава зелена… Одговор се крије у међусобном односу боја, структура, функција које постоје у бићима. То је тајна међусобне повезаности и јединства живота на Земљи и енергије сунца. То је загонетка коју смо тек почели откривати.
(Нова акропола)
