ЕКОСОФИЈА

СКАКАВЦИ НАМИРИШУ РАК

1.827 pregleda
Pixabay

Научнци тврде да су поменути инсекти у стању да у раној фази препознају опаку болест.

Научници су доказали да скакавци имају способност да помоћу чула мириса разликују здраву људску ћелију од ћелија рака. Уколико би се ова њихова способност искористила за рано откривање болести, шансе за опоравак би се значајно поправиле. Установили су да инсекти разликују здраву ћелију од ћелије коју је захватио канцер, и више од тога: могу да изаберу појединачне ћелијске линије рака, по чему се закључује да могу да одреде и тип рака, а не само да га открију.

Уколико би истраживачи успели да смисле како да користе ову природну способност у медицинским условима, био би остварен значајан напредак у превенцији и лечењу карцинома. Истраживање је пре званичне рецензије и објављивања представљено на веб-сајту BioRxiv. Показало се да су реакције скакаваца, које се бележе променама у њиховој можданој активности помоћу електрода, поуздане, веома осетљиве и брзе – дешавају се за само неколико милисекунди.

Открити рак помоћу мириса је могуће због испарљивих органских једињења (VOCs) које издишемо, а за која научници већ знају да су на неки начин измењена присуством рака који омета метаболичке процесе појединачних ћелија.

„Рано откривање карцинома је толико важно и требало би да користимо све могуће алате да дођемо до тога, било да их сами направимо или да нам је дато захваљујући милионима година природне селекције”, истиче микробиолог Кристофер Контаг са Универзитета Мичиген. „Ако будемо успешни, рак ће бити болест која се може лечити.”

Открити рак помоћу мириса је могуће због испарљивих органских једињења (VOCs) које издишемо, а за која научници већ знају да су на неки начин измењена присуством рака који омета метаболичке процесе појединачних ћелија. Успех је да се у што ранијој фази открију те промене.

Иначе, скакавци су инсекти које научници редовно користе у истраживању мириса – тако да већ знају много о овим створењима и њиховим мирисним вештинама. Користећи електроде причвршћене за мозак скакаваца, тим је био у могућности да измери одговор инсеката на узорке гаса из различитих ћелија и успостави профиле сигнала који представљају хемикалије које су мирисали. Наравно, профили створени као одговор на здраве ћелије и ћелије рака били су различити.

Након што су претходно установили да ћелије рака уста изгледају другачије од нормалних ћелија под микроскопом, и сводећи то на промене у метаболитима, научници су успели да потврде да скакавцима ћелије заиста миришу другачије – највероватније због испарљивих органских једињења у ваздуху. Ова конкретна студија се ограничила на карцином уста, али истраживачи су уверени да би и друге врсте рака могле бити откривене на исти начин због различитих потписа које производе поменута једињења.

Крајњи циљ тима научника јесте да хакују мозак инсеката да би га користили у дијагностици. Још је рано, али истраживачи могу да виде правац ка употребљивим уређајима за детекцију.

„Претпоставили смо да ће успети да разликују ћелије рака од нормалних ћелија. Али када су бубе могле да разликују три различите врсте рака, један од другог, то је било невероватно”, каже Кристофер Контаг. Код различитих типова рака, стопа преживљавања је око 10 до 20 процената када се болест открије у четвртом стадијуму (већ се проширио на друге делове тела). Међутим, када се открије у првом стадијуму, пацијенти имају 80 до 90 одсто шанси да преживе и да се излече – што је очигледно огромна разлика.

Већ се ради на развоју уређаја типа „бионичког носа” који би могао да открије промене у испарљивим органским једињењима, али научницима још недостаје да створе сензоре који одговарају ономе што је природа створила. Ово откриће потенцијално нуди још један пут напред у том смеру. Крајњи циљ тима научника јесте да хакују мозак инсеката да би га користили у дијагностици. Још је рано, али истраживачи могу да виде правац ка употребљивим уређајима за детекцију. „Теоретски, могли бисте да дишете кроз уређај и он би могао да открије и разликује више типова рака, па чак и у којој фази је болест”, објашњава биомедицински инжењер Дебаџит Саха са Универзитета Мичиген.

(РТС)

О аутору

administrator

Оставите коментар