Произвођачи од почетка знали да су „вечне хемикалије” у њиховим производима штетне.
Тајно чувани документи најпознатијих произвођача „вечних хемикалија” откривају да су лидери индустрије били свесни штетних здравствених последица које изазивају поједине перфлуороалкилне и полифлуороалкилне супстанце (PFAS) много пре него што су то јавно саопштили. Најмање 21 годину, руководиоци компанија „Дипон” – произвођача тефлона, и 3М – произвођача скочгарда – крили су врло забрињавајуће податке.
У интерним истраживањима, две њихове најзаступљеније хемикалије, назване PFOS (перфлуорооктан-сулфонат) и PFOA (перфлуорооктаноична киселина), показале су разне неповољне здравствене последице о којима надлежни органи нису били обавештени. Само 1998. године, када је против компаније „Дипон” поднета тужба због испуштања више од 7.000 тона муља загађеног PFAS-ом у реку Охајо, први пут су откривени тајни подаци компаније.
Сада само мали део компанијских докумената из „Дипона” и 3М, који обухватају период од 1961. до 2006. године, омогућио је истраживачима да саставе хронологију преваре. Ови документи су првобитно добијени од адвоката Роберта Бајлота, који је добио спор против „Дипон” због загађења PFAS-ом почетком двехиљадитих. Недавно су ова документа уступили истраживачима на Универзитету Калифорнија у Сан Франциску продуценти истраживачког документарца из 2018. године о „Дипону” под називом The Devil We Know.
Данас се хемијски прописи у Сједињеним Државама обично доносе накнадно и тако угрожавају јавно здравље. Пречесто се прво производе нови материјали, а тек онда се испитује њихова токсичност пошто се појаве на тржишту. Штетност овог приступа је више него очигледна када се погледа историја „вечних хемикалија”.
„Приступ овим документима нам омогућава да видимо шта су произвођачи знали и када, али и како загађивачке индустрије чувају критичне информације о јавном здрављу”, каже Нађа Габер, истраживач јавног здравља на Универзитету Калифорније у то време, која је водила истраживање. „Ово истраживање је важно да бисмо променили политику и прешли на принцип превентивног, а не реактивног регулисања хемикалија.”
Данас се хемијски прописи у Сједињеним Државама обично доносе накнадно и тако угрожавају јавно здравље. Пречесто се прво производе нови материјали, а тек онда се испитује њихова токсичност пошто се појаве на тржишту. Штетност овог приступа је више него очигледна када се погледа историја „вечних хемикалија”. PFAS се називају „вечне хемикалије” јер им треба веома много времена да се разграде. Ова врста хемикалија користи се још од четрдесетих година у посуђу са нелепљивом површином, третману тканина, козметици и амбалажи хране. Од преко 12.000 познатих варијанти PFAS-а које су данас доступне, две јасно показују неповољне здравствене последице, укључујући повећан ризик од рака и аномалије код новорођенчади.
Почетком двехиљадитих, PFOA и PFOS су коначно повучени из производње у Сједињеним Државама, али до тада су већ били широко распрострањени. Прво су и „Дупонт” и 3М тврдили да су ове хемикалије биолошки инертне. Међутим, истраживачко новинарство и правни поступци показују да су лидери индустрије више деценија знали да то није истина. Интерна документа откривају да је „Дипон” још седамдесетих година знао да је PFOA „високо токсичан” када се удише и „умерено токсичан” када се уноси храном.
Још 1961. године, документи показују да је главни токсиколог тефлона знао да PFOA „има способност да повећа величину јетре пацова при ниским дозама” и да би „требало руковати с њим с великом пажњом и да контакт с кожом треба строго избегавати”. Касније, почетком осамдесетих, „Дипон” и 3М сазнали су за труднице које су биле изложене PFAS-у и које су имале побачаје или су родиле децу са урођеним недостацима. Године 1991. „Дипон” је негирао било какве неповољне здравствене ефекте.
Прошло је 30 година од када је инустрија знала последице које изазивају њихови производи до првих научних радова који су повезали дефекте код новорођенчади с PFAS-ом у научној литератури објављеној у стручним часописима. До данас, преко 90 одсто трудница у Сједињеним Државама и даље је изложено овим потенцијално штетним хемикалијама. Чак и при малим траговима, постоји могућност да изазову неповољне здравствене ефекте.
Иако све PFAS хемикалије не морају бити тако опасне као PFOA или PFOS, разумљива је забринутост јавности у вези са потенцијалним здравственим ризицима. Стратегије које су „Дипон” и 3М користили за спречавање истраживања и утицај на важеђе законске прописе подсећају на оне које су користиле компаније дуванске индустрије, кажу истраживачи. Ако се нешто не промени, историја се лако може понoвити.
(РТС)
