СРЕЋНО ПОНОВО 7528. ЛЕТО

Када сунце у подне 1. априла 2020. године пређе преко Пећке патријаршије почиње ново лето 7528, месеца априла у првом дану, по Српском календару Светог Саве. Тог дана укрсте се северна и јужна енергија Сунца и најави долазак Српске нове године.

Свети Сава је 6707. унео Српски календар у Законоправило, па је он постао званични календар Српске православне цркве, а важио је све до 1881. године. По налогу аустроугарског цара Фрање Јосифа је укинут и уведен у употребу календар римског императора Јулија Цезара, такозвани Јулијански календар, назван и Стари календар. На целом европском простору постоје само два календара код којих се бројеви пишу словима и то: Српски календар и Римски календар. Српски календар користи ћирилицу и симболе Винчанске културе, а Римски латиницу. Бројеви писани словима код доказ су старости оба календара.

Српско лето траје седам месеци, а зима пет. Српски календар са српским протоколом заживео је у српском народу и користио се у управним документима свих српских држава и документима Српске православне цркве све до 1881. године. Све оснивачке повеље и сви ктиторски натписи на српским црквама датирани су по Српском календару. Одакле Србима ово величанствено сазнање када се зна да компјутерска обрада података захтева висок цивилизацијски ниво?

Срби су знали да се на Митровдан секу енергије које долазе са Сунца у току једне календарске године. Пресек енергија добија се само коришћењем електромагнетске силе, односно силе Првог покретача свих природних појава. По Српском протоколу година, месец, дан, слова са две повезане тачке изнад читају се као бројеви. Душанов законик датиран је по Српском календару Светог Саве и Српском протоколу. На целом европском простору постоје само три писма: српска ћирилица, римска латиница и грчки алфабет. Да се Срби не досете да су ћирилицу имали пре Ћирила, папа Хадријан је српско писмо приписао католичком мисионару Ћирилу. Враћање Српског календара Светог Саве је питање поноса српског народа и Српске православне цркве. Треба да се угледамо на јеврејски народ који чува свој календар.

Све до прошле године рачунао сам по Српском календару са 13 месеци, али од Светог Саве је са 12 месеци. С друге стране  почетак лета рачунао се по старом српском богу Јарилу где је лето почињало од Ђурђевдана. Међутим, истраживања су показала касније да ново лето почиње почетком априла и да је Свети Сава тако датирао године. Сва датирања су од Светог Саве. Иако постоји мишљење да је Ђурђевдан заменио старог српског бога Јарила 6. маја, када се дан Светог Јарила са 13. месеци пребаци на 12 онда се он славио у априлу, а не у мају. Ако се држимо датирања Светог Саве, тада је ово 7528.

 

Мр Милан Т. Стеванчевић

---

Српски календар Светог Саве, са симболом за време ( ), био је званични календар свих српских држава и Српске православне цркве све до 1881.

Када сунце у подне 2. биљара (априла) пређе преко Пећке патријаршије почиње Ново Лето 7528. по Српском календару Светог Саве. Тог дана укрстиће се северна и јужна енергија и то ће најавити долазак новог лета. Пресек енергија је планетарни дан енергетске равнотеже. Познато је да календар и симбол за време имају само они народи који су некад у прошлости достигли висок степен цивилизације.

Српски календар Светог Саве, са симболом за време ( ), био је званични календар свих српских држава и Српске православне цркве све до 1881. Међутим, те године, скривено од српског народа, потписана је „Тајна конвенција” између Аустријског царства и Србије. По налогу потписника „Тајне конвенције” Чедомиља Мијатовића, министра Србије, избрисана је целокупна историја и наука српског народа, која се до тада учила на Великој школи, а са њом и Српски календар.

На основу „Тајне конвенције”, Србија се обавезала да ће увести Јулијански календар као званични календар Србије и Српске православне цркве. Међутим, са овим се није сагласио митрополит Михаило, па је министар црквених дела, историчар Стојан Новаковић, протерао митрополита Михаила из Србије и установио незакониту црквену јерархију.

Незаконита црквена јерархија спровела је наређење цара Фрање Јосифа, и Јулијански календар је од 28. јуна 1881. године, на Видовдан, постао државни и званични календар Српске православне цркве. Тако је први пут у историји Свете српске цркве уведен туђ календар као званични календар.

Тако је дан посвећен Светом Стефану, деспоту српском, са 19. јула померен на 1. август. У Црквинама на гробном камену Светог Стефана пише: „у Лето  6935. месеца јула у 19. дану”. Датирање на гробном камену Светог Стефана је по Српском кaлендару Светог Саве, а српски народ слави дан Светог Стефана деспота српског по туђем Јулијанском календару 1. августа који је наметнуо цар Фрањо Јосиф.

Милан Т. Стеванчевић

---

 

СРЕЋНА НОВА 7527.

Када сунце у подне 4. априла 2018. године пређе преко Пећке патријаршије почиње ново лето 7527. месеца биљара у четвртом дану по „Српском календару”. Тог дана укрстиће се северна и јужна енергија Сунца и најавити долазак Српске нове године.

Мр Милан Т. Стеванчевић

За време српске царске династије Свевладовић, која је владала Србијом од лета 6000. до лета 6181. (од 492. до 675. године по католичком календару папе Гргура 13) и српске краљевске  династије Дрвановић, која је владала Србијом од лета 6183. до лета 6662. (675. до 1160. године), српска нова година почињала је када сунце у подне пређе преко тадашње престонице  Рашке, односно тамо где живео владар Србије. У време српске царске династије Свевладовић написано је Српско четворојеванђеље на 305 страна, које се сматра Светим српским рукописом. Препис се налази у Даблину (Република Ирска).

За време српског цара Стефана Првог
Немањића написано је „Законоправило”,
па је  Српски календар постао званични
календар Српске православне цркве.

Из доба владавине српског краља Строимира Владисава Дрвановића, који је владао Србијом од лета 6338. до лета 6343. (830. до 843. године) сачуван је златни печат краљевске канцеларије гравиран ћирилицом, званичним писмом свих српских држава. Златни печат српског краља Сроимира налази се у Народном музеју у Београду. У то време будући мисионар папе Хадријана Ћирило имао је само две године. За верност папи и Католичкој цркви, Ћирило је сахрањен у цркви Светог Климента у Риму.

За време српског цара Стефана Првог Немањића написано је „Законоправило”, па је  Српски календар постао званични календар Српске православне цркве. Почевши од првог српског патријарха Јанићија па све до блаженопочившег патријарха Павла сви српски патријарси датирали су догађаје по „Српском календару”.

„Српски календар” је најзначајнији научни и културни споменик српског народа и линија водиља кроз време и историју и чувар српског идентитета. Данашња компјутерска обрада података врши се по протоколу „Српског календара” – година, месец, дан.  Овакав протокол нема ниједан други календар у свету.

Управни акти свих српских држава датирани су по „Српском календару”, са српским симболом за време

који потиче из Винчанске културе. После два века ћутања и скривања „Политика” је прва и једина објавила да је „Душанов законик” датиран по „Српском календару”: У летo 6857. месеца маја у 21. дану! У старим српским рукописним књигама и записима Срби су имали обичај да напишу:

---

СРЕЋНА НОВА 7526.

Када сунце 3. априла 2017. године у подне пређе преко Пећке патријаршије, почиње Српска нова 7526. година по Српском календару Светог Саве. Тог дана пресек северне и јужне енергије сунца најавиће ново лето. Српска нова година чека се у подне, чека се сунце.

Свети Сава је у лето 6707. унео Српски календар у Законоправцило, у први устав Српске православне ркве, па је Српски календар постао званични календар српског народа и Српске православне цркве.

Почевши од првог српског патријарха Јанићија па све до блаженопочившег патријарха Павла, сви српски патријарси датирали су по Српском календару Светог Саве. Закони и управни акти свих српских држава до 19. века били су датирани по Српском календару. Записи по Српском календару налазе се свуда око нас.

Српско четворојеванђеље, сматра се светим српским рукописом, писано је за време владавине српског краља Свевлада, који је владао Србијом од 6000. до 6038 године, односно по католичком календару папе Гргура 13. од 492. до 530. године.

Према досад пронађеним и доступним рукописним записима, у лето 7526. (2017), месеца априла, у трећем дану, Србија слави 1525 година свог постојања.

Мр Милан Стеванчевић