У ратним условима војна музика је добијала изузетно важну улогу. Увећан је број војних музичара, а појавили су се и различити војни ансамбли, настављајући започету традицију након балканских ратова. Од првих успеха 1916. до почетка коначног пробијања Солунског фронта, септембра 1918. године, војску и народ следили су и музичари.
Проф. др Урош Дојчиновић
После окончаних балканских ратова, већ измучена и изморена Србија, супротно својој вољи, 28. јула 1914. године увучена је у Први светски рат. Од момента објаве рата од стране Аустроугарске, па све до њене капитулације 3. новембра 1918. године, четворогодишњи период ратних страдања и деструкције реперкутовао се на све слојеве српског друштва, остављајући десетковано становништво. Међутим, губици процењени чак на трећину свеукупне популације, нису остали без својих посебних одјека у бројним уметничким радовима, нарочито музичким.
Велика трагедија по српски народ, било где да се налазио: у окупираној земљи, на фронту, у заробљеништву или егзилу, истовремено је недрила и епохална дела од изузетне документарне и уметничке вредности. После прве године ратовања и победа над аустроугарском војском, потпуно исцрпљена, а суочена с тзв. тројном инвазијом, Србија се не предаје, већ се повлачи преко Албаније. Уточиште налази у евакуацији на Kрф, одакле се реорганизована, опорављена и наоружана пребацује на Солунск фронт. Од првих успеха 1916. до почетка коначног пробијања фронта септембра 1918. године, војску и народ следили су и музичари.
Све покрете српске војске следили су и музичари
Српски војни оркестар на Kрфу
У ратним условима војна музика је добијала изузетно важну улогу. Увећан је број војних музичара, а појавили су се и различити војни ансамбли, настављајући започету традицију након балканских ратова; формирани су милитарни оркестри Kосовске дивизије у Приштини, Вардарске у Скопљу и Битољске у истоименом граду. Суделовање ових војних оркестара у свакодневним приликама чинило је окосницу музичког живота у ратним условима. У надлештву Министартства војске било је одлучивање о попуњавању поједних ансамбала и привремном размештању извођача, а ови су опет звуцима својих инструмената деловали како на бојном пољу тако и у позадини. Њихова музика је све време била у служби националних и политичких интереса, омогућавајући различите кутурно-пропагандне акције међу војницима, рањеницима и живљем унутар зона ратних дејства али и међу савезницима.
При повлачену са српском војском преко
Албаније, настрадао је и велики број
музичара. Он никада није тачно утврђен,
али је по речима диригента и композитора
Станислава Биничког, који је почетком
1916. године на Kрфу лично суделовао у
реорганизацији војне музике, био огроман.
Српски трубачи на савезничкој територији
При повлачену са српском војском преко Албаније, настрадао је и велики број музичара. Он никада није тачно утврђен, али је по речима диригента и композитора Станислава Биничког, који је почетком 1916. године на Kрфу лично суделовао у реорганизацији војне музике, био огроман. Од преживелих музичара једва да је било могуће оформити десетак ансамбала, а сваки од њих бројао је не више од седам или осам извођача. Од тих десетак реорганизованих и новооснованих група музичких извођача, уз „Музику краљеве гарде” и „Музику коњичке дивизије”, формираће се и оркестри Дунавске, Шумадијске, Дринске, Моравске, Вардарске и Тимочке дивизије.
Један од новоформираних војних ансамбала 1916. године
Станислав Бинички (1872-1942),
аутор „Марша на Дрину”
Станислав Бинички (1872-1942), познати српски композитор, диригент и педагог, војни капелник и оснивач првог Београдског војног оркестра и „Музике краљеве гарде”, који је са Стеваном Мокрањцем и Kостом Манојловићем утемељитељ Српске музичке школе. За време Првог светског рата, као војни диригент повлачи се заједно са српском војском преко Албаније до Kрфа, а потом путовао у Француску где је са „Оркестром краљеве гарде” приређивао прве концерте.
Официри и војници у колу 1916. године у околини Солуна
До завршетка Првог светског рата
створено је више песама, маршева и
других музичких дела, инспирисаних
великим сукобима, страдањима и
ратном тематиком. Поједине од ових
композиција и песама и данас живе,
евоцирајући период 1914-1918, када се
уз њихове мелодије и речи ратовало,
гинуло, побеђивало и чезнуло за родним
огњиштем, миром, извесношћу…
Један од успешних диригената био је и чешки музичар Драгутин Покорни (1868-1956), који је још од 1890. године деловао као војни капелник српске војске у Београду. Током Првог светског рата реорганизовао је „Музику коњичке дивизије” смештене у Бизерти. Са овим ансамблом концертирао је и у северној Африци. Приходи од њихових наступа углавном су одлазили у добротворне сврхе, за рањенике и болеснике, а програми тих концерата обухватали су увертире и одломке из опера и извођачки захтевнија дела из класицистичког и романтичарског жанра. Уз редовне концерте по војним логорима и болницама, повод су била и обележавања великих победа српске војске, каква је била она на Kајмакчалану. Значајан део њиховог репертоара обухватао је дела српских аутора, настала током Првог светског рата.
Програм „Оркестра коњичке дивизије” из 1914. године
До завршетка Првог светског рата створено је више песама, маршева и других музичких дела, инспирисаних великим сукобима, страдањима и ратном тематиком. Поједине од ових композиција и песама и данас живе, евоцирајући период 1914-1918, када се уз њихове мелодије и речи ратовало, гинуло, побеђивало и чезнуло за родним огњиштем, миром, извесношћу… Међу њима посебно се издвајају оне настале приликом боравака српске војске на Kрфу и Виду. Једна од тих композиција, која је међу солунцима брзо прихваћена као химна, била је песма Ђорђа Маринковића „Тамо далеко”, компонована на Kрфу 1916. године.
Ђорђе Маринковић (1891-1977) врстан свирач на флаути и различитим жичаним инструиментима међу којима и цитри. По личном казивању познату песму „Тамо далеко” компоновао је на Kрфу 1916. године након повлачења српске војске преко Албаније.
