Вишегодишња студија анализира генетичку структуру локалног становништва на подручју Србије у бронзаном, гвозденом, римском и постримском периоду.
Бранка Борисављевић
Део нашег аутохтоног генома чини удео римске популације, која је састављена и од људи из Анадолије, а који су мигрирали у време Римског царства на територију наше земље. Данашњи Срби су мешавина аутохтоног балканског генома (до 50 одсто) и словенског, који се појављује након пропасти Римског царства, тако да миграције Словена у 7. веку нису довеле до замене становништва, већ до мешања нашег аутохтоног и генома словенских миграната. Молекуларни маркери сугеришу да је миграција Словена на Балкан могла да дође са територија данашње Пољске и Украјине.
Ово су резултати вишегодишње студије научника са Биолошког факултета у Београду, из Археолошког института, са Универзитета Барселона и Универзитета Харвард, засноване на геномици и историји записаној у нашој ДНК, који су анализирали скелете локалног становништва пре словенских миграција на Балкан, након тога, као и геноме данашњег српског становништва. Истраживање ће 28. јуна у Српској академији наука и уметности у организацији Одељења хемијских и биолошких наука представити професор Карлес Лалуеза Фокс, а спремно је и за слање у најпрестижније међународне часописе.
Жељко Томановић (Танјуг)
У разговору за „Новости” проф. др Жељко Томановић, дописни члан САНУ и бивши декан Биолошког факултета, открива да је ова високошколска установа 2018. године иницирала истраживања древне ДНК локалног становништа са наших простора. Повод је било предавање „Геномска историја европских народа”, које је у САНУ, поводом 165 година Биолошког факултета, одржао професор Универзитета у Барселони Карлес Лалуеза Фокс.
– Детаљни геномски подаци о пореклу Срба и других балканских народа нису постојали, тако да је на показаној мапи Балкан била „бела површина” без геномске анализе наше историје и порекла – објашњава професор Томановић. – Биолошки факултет је после тога иницирао истраживања древне ДНК локалног становништва са наших простора из бронзаног и гвозденог доба, уз детаљан пресек људских остатака из Виминацијума од његовог успостављања до пропасти Римске империје, а и геномских профила данашњег српског становништва.
Гостујући предавач на Биолошком факултету проф. Миодраг Грбић, иначе професор геномике на Универзитету Западни Онтарио у Канади, истиче да ова вишегодишња студија анализира генетичку структуру локалног становништва на подручју Србије у бронзаном, гвозденом, римском и постримском периоду.
– То нам омогућава да тачно утврдимо континуитет популација на нашим просторима и удео ДНК у данашњем модерном становништву који води порекло из дубоке прошлости – наводи проф. Грбић. – Локалитети истраживања укључују Виминацијум, Медијану, Тимакум минус и још неколико простора на Балкану, што даје основу за анализу каснијих словенских миграција и омогућује утврђивање генетичке структуре модерног српског становништва у ширем контексту осталих балканских народа.
Душан Кецкаревић (Н. Скендерија)
Један од учесника пројекту, проф. Душан Кецкаревић, наводи да су први пут широко анализирани геноми репрезентативног узорка данашњег српског становништва са подручја БиХ, Хрватске, Србије укључујући КиМ који су, с друге стране, пружили основу за упоређење са резултатима добијеним на археолошким узорцима.
– Ово је само мали пример значаја молекуларне биологије и геномике – истиче проф. др Љубиша Станисављевић, декан Биолошког факултета у Београду. – Биолошки факултет, као једна од наших водећих научноистраживачких организација, осим овог, координише и пројекат истраживања данашњих аутохтоних сорти винове лозе, а и старих семенки из средњовековне Србије. Увели смо неколико курсева имодула последњих година који се односе на геномику и биоинформатику. Он истиче да ће изградњом БИО4 кампуса оваква истраживања постати редовна.
Љубиша Станисављевић (Танјуг)
Експерт
Један од аутора ових истраживања је проф. Дејвид Рајх са Универзитета Харвард, који је пре неколико година проглашен за једног од 10 најзначајнијих научника данашњице. Професор Рајх је објавио књигу преведену и на српски језик 2021. под насловом „Ко смо и како смо овде стигли”, у којој, такође, наводи неке прелиминарне резултате истраживања Балкана.
Суданац
Занимљиво је да је мешавина популација у Виминацијуму научницима била запањујућа. – Први пут је утврђен геном скелета из подсахарске Африке у Римском царству који је припадао особи из Судана, ДНК два близанца пореклом из Шпаније, а и присуство германских народа – наводи проф. Грбић. – Завршено је секвенцирање 12 генома ловаца сакупљача и првих пољопривредника из Лепенског вира, у оквиру пројекта ЕУ. Ускоро се очекују резултати који ће продубити знања о развоју пољопривреде и структуре становништва Балкана и Европе у неолитском периоду.
20.000 скелета
Научни сарадник Археолошког института, др Илија Микић, наводи да је селекција узорака била један од најважнијих сегмената пројекта, с обзиром на више од 14.000 гробова који су ископани у Виминацијуму.
– Овакви међународни и мултидисциплинарни пројекти доприносе бољем познавању структуре становништва које је насељавало територију Виминацијума у периоду од 1. до 4. века – истиче др Миомир Кораћ, директор Археолошког института. – С обзиром на то да је откривено више од 20.000 скелета, овај пројекат представља само добар почетак. Тако се употпуњују и проширују већ добијена сазнања о овом граду, престоници римске провинције Горње Мезије и упоришту римских легија на Дунаву.
(Извор Новости)
