MEĐU IZMEĐU

STIŽU TOPLOTNI UDARI

Ilustracija (Piksabej)

Polarne oblasti bile su toplije nego danas, tako da su se šume vezane za umerenu ili toplu klimu širile do polova.

 Planeta se približava paklenim temperaturama koje se mogu uporediti sa izuzetno toplim periodom, drevnim toplotnim udarima koji su pogodili Zemlju pre 50 miliona godina, piše „Dejli mejl”. Naučnici kažu kako bi temperature u proseku mogle biti za 14 stepeni Celzijusove skale više nego sada i upozoravaju kako bi se istorija mogla ponoviti.

Gomilanje ugljen-dioksida u atmosferi na veštački način ponavlja ono što se prirodno dogodilo tokom eocena, što će prouzrokovati veliki rast temperatura do 2100. godine, upozoravaju eksperti. Do tog zaključka došli su naučnici sa Univerziteta Mičigen i Univerziteta Arizona, koji su napravili moderan klimatski model koji simulira razdoblje ranog eocena, a svoja zapažanja su objavili u časopisu „Sajnes advansis”. Istraživači veruju kako je za efekt zagrejavanja najzaslužnija velika emisija izduvnih gasova i efekat „staklene bašte”.

„Iznenadilo nas je koliko se klimatska osetljivost povećala srazmerno s povećanim nivoom ugljen-dioksida. Ovo saznanje je zastrašujuće i vodi nas ponavljanju eocena”, rekao je vođa studije, dr Đang Džu. Na početku eocena planeta se zagrejala tokom jednog od najbržih (u geološkom smislu) i najekstremnijih globalnih otopljenja u geološkoj istoriji, zvanom Paleocensko-eocenski termalni maksimum ili Inicijalni eocenski termalni maksimum (PETM ili IETM).

To je bila epizoda brzog i intenzivnog otopljavanja (do 7° Celzijusa na visokim geografskim širinama) koja je trajala manje od 100.000 godina. Termalni maksimum je uzrokovao vidljivo masovno izumiranje koje deli eocensku faunu od paleocenskih ekosistema, preneo je hrvatski „Ekspres”.

Eocenska globalna klima bila je možda najhomogenija u kenozoiku – temperaturni gradijent od ekvatora do polova iznosio je samo polovinu današnjeg, a duboke okeanske struje bile su neobično tople u poređenju s današnjim. Polarne oblasti bile su toplije nego danas, tako da su se šume vezane za umerenu ili toplu klimu širile do polova. Takođe, bile su mnogo vlažnije nego danas. Polarna područja su verovatno imala klimu sličnu pacifičkom severozapadu SAD.

Tropska klima se na severu prostirala sve do 45 stepeni geografske širine od Ekvatora. Klima je ostala topla kroz ostatak eocena, iako je sporo globalno zahlađenje, koje je konačno dovelo do pleistocen glacijacije, počelo pred kraj epohe kada su okeanske struje oko Antarktika počele da se hlade.

(Izvor Sputnjik)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar